Automobili koje je uvezao Pjongjang su još u upotrebi, Ceo aranžman je vredeo mnogo manje, ali Švedska pedantno zaračunava kamatu na dug koji je nastao 1974. godine, koj je do danas porastao do enormne cifre.
Ceo posao je pokrenut kada je tokom sedemdesetih Severna Koreja imala eksplozivan i neverovatan ekonomski rast od 25%, što je privuklo i pažnju zapadnih država, koje su videle priliku za ulaganje. Švedska, koja je tada imala socijalističku vladu, je bila među prvima koji su želeli da iskoriste priliku. U zemlji je postojao zahtev da se vlada u Pjongjangu zvanično prizna, a da se omogući švedskim privrednicima da ulažu u severnokorejsku industriju, osebno u rudarstvo.
Tadašnji komunistički lider Kim Il Sung je u interesovanju zapadnog kapitala video priliku za međunarodno priznanje, i zauzvrat je iz komunističke zemlje ubrzo stigla narudžbina za 1000 vozila marke Volvo 144 GL.
Volvo je bila jedna od prvih evropskih kompanija koja je krenula u pohod na tržište Severne Koreje, a prva vozila su isporučena 1974. godine. Međutim, ubzo je postalo jasno, kada je priređen švedsko-korejski industrijski samit u Pjongjangu, da režim Kim il Sunga nema nameru da plati za robu koju je uvezao. Sledećih nekoliko godina švedski pilitičari su nastgojali da izbegnu javnu sramotu i da putem diplomatskih i ekonomskih kanala na sve načine naplate račune, za brojne isporučene proizvode, od mašina do satova. 
Kim je na primer i od Švajcarske naručio 2000 roleks satova sa posvetom "poklon od Kim Il Suga" a švedski mediji su tada otkrili da je Pjongjang očekivao da svoje spoljne dugove plati isporukama bakra i cinka. Ali, ispostavilo se da su severnokorejski ekonomisti bili previše optimistični u svojim proračunima, a međunarodna tržišna cena tih ruda je u to vreme katastrofalno pala.
Mnogi istoričari i poslovni ljudi smatraju da je Kim želeo da švedsko-korejski privredni sajam iskoristi za privrednu špijunažu, ali je Erik Kornel, diplomata i bivši ambasador Švedske u Severnoj Koreji u svojoj knjizi naveo da je u Pjongjangu bilo rašireno verovanje da je Zapadni svet konačno "video svetlost" u globalnoj borbi protiv američkih imperijalista - i da je Evropa priznala svoju dužnost da pomogne hrabru Narodnu Republiku, a da će se nesporazum u vezi ko kome duguje uskoro izgubiti u velikoj borbi rušenja kapitalizma. 
Ipak, Šveđani nisu zaboravili ovaj dug, koji po njima sa obračunatom kamatom i inflacijom sada premašuje tri milijarde švedskih kruna, odnosno 300 miliona evra. To je astronomska suma, ali je zanimljivo da se mnogi od Volvoa i danas voze u Pjongjangu, i prema rečima očevidaca izgledaju odlično. "Mnogi od Volvoa se sada koriste u taksi službi u Pjongjangu", kaže Tor Roden Kalstigen, švedski fotograf i preduzetnik koji je putovao u prestonicu Severne Koreje 2008. godine "Mislim da se nikada u Švedskoj nisam vozio u tako starom i odlično očuvanom automobilu".
Severnokorejski režim danas smatra da je Švedska lažljivi pešak SAD, izmanipulisan do neprepoznatljivosti od strane imperijalista. Ali ne pokazuje nameru da plati račune.
