U oktobru 1962. kod komunizmom obojene Kube se, u nimalo prijateljskim susretima, našlo nekoliko američkih vojnih brodova sa jedne strane i ruska nuklearna podmornica, sa druge strane. Iako je podmornica bila u međunarodnim vodama, američki brodovi, među kojima je bio i jedan nosač aviona, počeli su nedaleko da aktiviraju projektile ne bi li je naterali da izađe na površinu i identifikuje se.
Napetost između SAD i SSSR tih dana su bile strahovite, rat je praktično bio na vidiku, a svega nekoliko dana ranije američki špijunski avion srušen je iznad Kube. Na Kubi se, a to je i bio jedan od uzroka krize, nalazilo sovjetsko oružje koje je u dometu imalo obalne gradove na Floridi.
Sovjetska nuklearna podmornica B-59, na kojoj je jedan od komandanata bio Vasili Arkhipov, danima nije imala radio kontakt s spoljnim svetom. Posada podmornice nije imala pojma da li je rat počeo, štaviše, po detonacijama koje su se mogle čuti u daljini, činilo im se da jeste. Komandant podmornice Valentin Savitski zaključio je da je rat počeo i na američke brodove, koji su projektilima želeli da isteraju iz skloništa, odlučio je da ispali nuklearni torpedo.
Ali, za takvu odluku trebala je autorizacija još dvojice ljudi, političkog komesara Ivana Maslenikova i zamenika komandanta Vasilija Arkhipova. Iako je većina ruskih podmornica u to doba zahtevala autorizaciju samo kapetana, zbog niza okolnosti B-59 je u to doba bio ustrojen tako da napad treba da odobri trojica vodećih ljudi.Arkhipov je tvrdio da ne mogu da ispale torpedo bez ikakvih saznanja o tome šta se događa na površini i odbio je da da svoju saglasnost da se projektil ispali. Na kraju je nagovorio kapetana da se popnu na površinu i kontaktiraju Moskvu.
Tog je dana 1962. godine tvrdoglavost Vasilija Arkhipova koji nije želeo bezglavo dati svoje dopuštenje za napad bez da zna zašto tačno nekoga napadaju verovatno spasla svet od Trećeg svetskog rata, a u tome se slažu brojni istoričari.
Godine 2002. Tomas Blanton, tadašnji direktor američkog arhiva koji je imao pristup svim podacima iz doba Kubanske krize, rekao je da je Vasili Arkhipov spasao svet. Sam Arkhipov do osamdesetih godina bio je u sovetskoj mornarici. Umro je 1998. godine.
Kubanska kriza bila je i ostala najveća kriza Hladnog rata. Na čelu SAD-a tada je bio Kenedi, a na čelu susedne Kube na vlast je tek bio došao Fidel Kastro koji je, tako je ispalo, nadživeo Kenedija i još neke američke predsednike, ali i sam Sovjetski savez.
(Index.hr)
