VAŠINGTON - Istraživači Sajlab Centra za biometriju Univerziteta "Karnegi Melon" testirali su sistem za prepoznavanje irisa (šarenice), koji može da se koristiti za identifikaciju osoba na udaljenosti do 40 metara. Kao i kod sličnih biometrijskih tehnologija (otisak prsta ili sistem za prepoznavanje lica), ovaj sistem koristi matematički obrazac tehnike prepoznavanja.
Tehnologija uživo snima fotografije ili video-zapise uživo i provlači ih kroz bazu podataka da bi pronašla potencijalne podudarnosti. Kao što svako ima jedinstvene otiske prstiju, tako ima i jedinstven iris, koji se ne menja tokom života. Kamere visoke rezolucije mogu da izdaleka snime fotografije pomoću svetlosti na nivou infracrvenih talasnih dužina.
Većina država u kojima je iris tehnologija zakonski regulisana omogućava da se ona koristi za identifikaciju osumnjičenih na daljinu. Prednost je što ona funkcioniše pri različitim osvetljenjima. Ovaj sistem čak moće da da se upotrebljava za snimanje fotografija kroz odraz u ogledalu.
Naučnici Univerziteta "Karnegi Melon" nedavno su postavili video-snimak uspešno testiranog sistema u uslovima regulisanja saobraćaja. Uz pomoć skenera irisa velikog dometa, sistem je uspeo da identifikuje vozača tako što je preko bočnih retrovizora uhvatio sliku njegovog oka.
Evo i tih rezultata:
Međutim, ovaj sistem nije naivan kako vojska i američka administracija žele da ga predstave. Zbog njega više ne postoji privatnost i pomoću njega svaka služba može da vas skenira a da vi to i ne znate, pa da na ekranu kompjutera dobije sve vaše podatke i rutu kretanja.
To znači da smo stigli u zemlju Velikog brata, koji o nama sve zna i da bilo koji stanovnik ove planete više nema slobodu, jer čim izađe iz kuće, preuzimaju ga skrivene kamere koje odmah skeniraju oko i na osnovu toga prate kretanje bilo gde.
Evo kako je naučna fantastika postala realnost:
