Stari sovjetski vojnik koji živi u Frajzinu u Rusiji poznat je kao 'muškarac koji je spasio svet', a po njemu je snimljen i film koji upravo počinje sa prikazivanjem u bioskopima u SAD-u.
Film je fokusiran na događaje koji su se dešavali 26. septembra 1983. godine, kad je Stanislav Petrov doneo odluku koju mnogi smatraju odgovornom za to što nije došlo do nuklearnog rata.
Naime malo iza ponoći navedenog dana oglasio se alarm koji je signalizirao da je SAD ispalio interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne."Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50/50 siguran da jeste, tj. nije, reč o napadu", priseća se danas Petrov.Uprkos zabrinjavajućim podacima sovjetskih satelita koji su se nalazili iznad SAD-a, Petrov je odlučio da razmotri mogućnost da je reč o lažnom alarmu. Da je on ipak odlučio da je reč o pravom napadu, sovjetski vođe su mogli da odgovore na način da su naručili atomski napad na SAD.
Ono što je još strašnije jeste činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno pribojavao iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izrazito napetom razdoblju Hladnog rata. Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD se ipak, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremao za veliku NATO vežbu, nazvanu 'Mogući strelac', koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad.
U filmu 'Muškarac koji je spasio svet', danskog reditelja Petera Antonija, poznati glumci prikazuju događaje iz te noći 1983. godine, dok se s dramatičnim scenama izmenjuju snimci pravog Petrova, tj. danas starijeg muškarca koji je intervjuisan u svom domu u Rusiji, te za vreme poseta SAD-u 2006., kad je primio nagradu UN-a i upoznao se s glumcima iz filma kao što su Kevin Kostner, Met Dejmon i Robert De Niro.U svojoj domovini, Petrova uloga u istoriji nije mu donela slavu, jer i dalje živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, te s dobrodošlicom dočekuje sve goste.Kad se danas 76-godišnji Petrov priseti te kobne noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, seti se zvuka alarma koji se provukao kroz inače potpuno tihu noć. Svi su bili u šoku, jer, iako su tamo bili upravo zbog takve situacije, na nju niste mogli da se pripremite. Ustao je i video da svi zbunjeno gledaju u njega. "Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će - ako svi budemo u panici - sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome hoću li ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, nego sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter."
Još nije čvrsto odlučio kad se, unutar nekoliko minuta, oglasila još jedna sirena, koja je ukazala da je lansirana i druga raketa. Uskoro se čulo još sirena, pa je uskoro zvučalo kao da je pet atomskih bombi poletelo s američkog tla.Petrov je odlučio i obavestio svoje nadređene da je sistem slao lažne informacije, iako nije uopšte bio siguran u to što govori. Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na tlu, nisu potkrepili lansiranje. Radar je mogao da ukaže na nadolazeće projektile dosta vremena nakon lansiranja, ali je Petrov znao da su oni puno pouzdaniji od satelita.
Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima - kao rakete.Petrovu nikad nije dato priznanje za njegovu odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način ukazali na svoje rano upozoravajuće satelite.(New York Post)
