Reč je o jednom od najtajanstvenijih mesta na Zemlji u koje su strani posetioci donedavno retko dolazili. U toj je državi unutar države bio novinar BBC Džona Fišer koji je u povećem tekstu opisao svoje iskustvo iz regije nekad poznate pod nazivom "Divlji Va".
Ako ćete državu Va tražiti na Google kartama, nećete je naći. Ako zatražite vizu za državu, bit ćete odbijeni, počinje svoj tekst Fišer.
"Bili smo uvereni da svako ko želi da poseti našu državu špijun", objasnio je jedan od službenika Va države grupi novinara kojima je iz još neutvrđenih razloga omogućena svojevrsna tura po Va.
Nakon temeljne provere od strane vojnika Mjanmara, novinari su prešli ničiju zemlju da bi ušli na teritoriju Va gde su ih toplo dočekali novinari iz lokalne Va TV stanice.
"Dobrodošli u državu Va", pozdravili su domaćini svoje goste, ne pokazujući ni tragove zastrašujuće reputacije po kojoj su ih pamtili britanski vojnici u kolonijalnim vremenima.
Tada su tamošnji stanovnici bili poznati po nadimku "Divlji Va" i bili slavni zbog neustrašivosti u borbi i odsecanju glava svojih neprijatelja, koje bi potom izložili na visokim štapovima.
Bliski odnos s Kinom
Va država zauzima površinu od 17.000 kvadratnih kilometara na kojoj živi oko 550.000 ljudi, a zaista funkcioniše kao država unutar države, u ovom slučaju na istoku Mjanmara, uz granicu s Kinom.
Autonomni sistem uživa od 1989. godine kada su Va pobunjenici sklopili mir s vlastima tadašnje Burme. Zauzvrat su dobili zemlju kojom mogu upravljati kako god žele, a oni su na njoj odmah počeli uzgajati najunosniju kulturu koja tamo uspeva - mak.
Kao što je mnogim poznato, iz makovih se glavica proizvodi opijum, glavna sirovina za proizvodnju heroina. Tako je teritorija države Va u 90-im godinama postao jedan od vodećih svetskih proizvođača opijuma i heroina, iz čega je "država" crpila većinu svojih prihoda. Ali, kako proizvodnja teških opijata logično vuče negativne konotacije, domaćini su novinare radije proveli kroz polja čaja, kafe i kaučuka iz kojeg se dobija sirovina za proizvodnju guma.
S novim kulturama u državu su ušli i strani preduzetnici koji gotovo sve što se proizvede izvoze u obližnju Kinu.
Fišer napominje da je Va u mnogim stvarima zapravo bliža Kini nego što je Mjanmaru - kao sredstvo plaćanja koristi se kineski juan, glavni jezik je mandarinski kineski, a ključna infrastruktura poput električne i telekomunikacijske mreže je u vlasništvu kineskih kompanija.
"Ne znam šta dobijamo time što smo deo Mjanmara. Ali, ne želimo nezavisnost, zaista želimo da budemo deo Mjanmara", rekao je novinarima ministar građevine Jeng Gar.
Ta strategija, da budu deo Mjanmara, ali se u mnogočemu oslanjaju na Kinu, omogućila je "državi" Va da zadrži autonomiju. Dobro opremljena i još bolje utrenirana vojska osigurava da vojnici Mjanmara ne pokušaju s kojekakvim provokacijama i napadima, dok su uske veze s Kinom omogućile prosperitet i izgradnju infrastrukture.
Na nekim putevima i školama bi zemlji Va pozavideli mnogi krajevi Mjanmara, ističu s ponosom domaćini.
Proizvodnja metamfetamina
Uprkos napretku, ne može se pobeći od činjenice da UN i američki Stejt Department u svojim izveštajima optužuju Va da je jedan od glavnih proizvođača pilula metamfetamina, poznatih po lokalnom nazivu "jaba". Ali, kako je Fišer istakao s određenim razočaranjem, tura za novinare nije predviđala posetu fabrikama metamfetamina, ali je zato ministar pravosuđa Li San Lu iznenađujuće otvoreno pričao o tom problemu.
"To je veliki problem u našoj državi, godišnje zaplenimo oko dve tone pilula", rekao je pa neuverljivo svalio krivicu na druge.
"Ali, za to su krivi stranci, lokalci ne znaju kako se proizvodi jaba. Sastojci se uvoze iz Kine, Indije i Tajlanda pa se ovde proizvode pilule. Mi smo zapravo žrtve!", rekao je San Lu.
Kako nisu bili srećni samo sa službenom turom, novinari su se iskrali jedne noći i otišli u obilazak glavnog grada Va, Pangšana, gde su ubrzo shvatili da se "šmek" za ilegalno ne zaustavlja samo na drogama.
Prodavnice sa delovima tela ugroženih životinja
Za početak, na gotovo svakom uglu se prodaju delovi ugroženih životinjskih vrsta, poput zuba i lobanja tigrova, slonovače i kože raznih ljuskara, vrlo popularnih u tradicionalnoj kineskoj medicini (jednoj od najvećih pretnji ugroženim životinjskim vrstama).
Naravno, najverniji kupci dolaze upravo iz Kine, a da im šoping bude komotan sve je smešteno u svojevrsnim supermarketima sa delovima ugroženih životinjskih vrsta.
Novinari su tajno snimili kako izgledaju neočekivano organizovane pijace pa su videu pokazali Niku Koksu iz Fonda za zaštitu divljih životinja.
"To pokazuje da postoji više pijaca nego što smo mislili i da ćemo se ovim problemom još dugo baviti. I dalje postoji ogromna potražnja, a ljudi koji kupuju te "proizvode" imaju mnogo novaca", kaže Koks.
Službenici države Va pak ne vide nikakav problem.
"Kod nas nema tih životinja, mi smo svoju džunglu posekli kako bi oslobodili mesta za plantaže kaučuka. Ovde je reč o slobodnoj trgovini", rekao je novinarima ministar spoljnih poslova Zao Guo An.
Ovaj odgovor savršeno sumira situaciju u državi Va, kaže Fišer. Neograničeni državnim i međunarodnima propisima oni rade šta god im je volja i nemaju nameru da to promene. Napori da ih uvuku u neki novi, federalno uređeni Mjanmar nisu urodili plodom, iako su ih Kinezi prisilili da se pojave na pregovorima. Ali, kad su dobili pogrešne akreditacije, odmah su otišli.
Državljani Va su sasvim srećni sa svojim statusom i teško će ga menjati, zaključuje Fišer.
(Jutarnji)
