Od početka građanskog rata u Siriji više od 4 miliona ljudi pobeglo je iz te zemlje u strahu za vlastiti život. Najviše ih je pobeglo u susedne ili bliske arapske zemlje - Tursku, Liban, Jordan, Irak i Egipat. Međutim, retko ko iz Sirije kreće prema zemljama Persijskog zaliva, iako se radi o bogatim državama s kojima mnogi koji beže dele veru i kulturu.
Oni koji kreću dalje, gotovo isključivo kreću prema severozapadu, prema Evropskoj uniji, u kojoj se trenutno nalazi više od 160.000 registrovanih izbeglica. Glavni problem za izbeglice je što niti jedna od šest bogatih i uticajnih zemalja Persijskog zaliva - Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Bahrejn, Kuvajt i Katar - nije potpisnica UN-ove konvencije o izbeglicama, koja definiše pojam izbeglice i prava osoba koje traže azil. Ulaz u te zemlje nije moguć bez vize, koju retko dobijaju.
Umesto prihvatanja izbeglica, zemlje Persijskog zaliva pružaju novčanu pomoć. Emirati su finansirali celi kamp za izbeglice u Jordanu koji prima desetke hiljada Sirijaca. Vlade Saudijske Arabije i Katara donirale su novac, hranu, skloništa i odeću za sirijske izbeglice u Libanu, Turskoj i Jordanu. Ukupno su dale više od 900 miliona dolara za Sirijske izbeglice.
S druge strane, zemlje Evropske unije do sada su donirale više od 2,4 milijarde dolara, i pripremaju se za prihvat još većeg broja izbeglica.
Sve veći broj muslimana, kao i muslimanske zajednice u evropskim državama, počinju prozivati svoju ‘braću po veri’, a trend je sve vidljiviji na društvenim mrežama. Samo prošle nedelje, arapski haštag 'Prihvatanje sirijskih izbeglica je dužnost Zaliva' korišćen je više od 33.000 puta na Tviteru. Korisnici objavljuju fotografije sirijskih izbeglica kako stradaju na moru, dece kako prelaze bodljikave žice ili porodice kako spavaju na otvorenom. Na Fejsbuk stranici ‘Sirijska zajednica u Danskoj’ objavljen je video koji prikazuje migrante kako ulaze u Austriju iz Mađarske.
Jedan od korisnika pita se: ‘Kako smo pobegli iz regije naše muslimanske braće, koja bi trebala preuzeti više odgovornosti za nas od ljudi koje opisuju kao nevernike’. Drugi mu korisnik odgovara: "Kunem se Svevišnjim, Arapi su nevernici!"
Čak i tradicionalni mediji u arapskim zemljama Persijskog zaliva sve više pozivaju na solidarnost. Saudijski dnevnik Majak objavio je strip koji je postao hit na društvenim mrežama - u kojem izbeglica s detetom kleči pred vratima EU, dok iza arapskih vrata, okruženih bodljikavom žicom, besni šeik upire prstom u EU i viče ‘Zašto ih ne pustite unutra, vi negostoljubivi ljudi?’
BBC-jeva novinarka Amira Fathalla veruje kako će teško doći do promene u politici zalivskih država prema izbeglicama. Većina se oslanja na radnike iz Indije i jugoistočne Azije, koji rade teške poslove za koje nije potrebno obrazovanje. Iako Arapi iz država koje nisu iz Persijskog zaliva često rade poslove srednje klase, u poslednje vreme se suočavaju sa sve jačom ‘nacionalizacijom,’ u kojoj saudijske i kuvajtske vlasti daju prednost lokalnoj radnoj snazi.
Previsoka cena života
Liberalni komentator iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sultan Saud al-Kasemi, otvoreno poziva svoju vladu na prihvat izbeglica. Lokalni "think-tankovi" protive se prihvatu uz argumente koji su privukli brojne javne kritike - tvrdnje da je ‘cena života u Zalivu previsoka za njih’ ili da se radi o teško traumatiziranim ljudima koji ‘se neće prilagoditi životu u zalivskom društvu’.
Iako se zalivske zemlje godinama boje gubitka svog jezika i kulturnog identiteta zbog velikog broja ekonomskih imigranata, al-Kasemi veruje i da odbijaju Sirijce jer se boje priliva velikog broja politički aktivnih Arapa u svoje zemlje, koje su tradicionalno izrazito politički pasivne.
Kuvajt je za sada pokazao najviše dobre volje prema sirijskim nedaćama time što je odobrio vize za dugotrajni boravak svim Sirijcima koji trenutno rade i žive u toj zemlji - njih 120.000 - što znači da ih neće deportovati natrag u Siriju kada im isteknu aktuelne vize.
U situaciji u kojoj Evropska unija priprema planove za dolazak i smeštaj novih izbeglica, a zemlje Persijskog zaliva ne priznaju ni međunarodnu povelju o pravima izbeglica, nije čudno da stotine hiljada ljudi čiji su domovi razoreni ratom beži u smeru gde postoji barem kakva-takva nada da će biti prihvaćeni.
Ni Amerika ne želi izbeglice: 'Evropa je sposobna sama rešiti ovaj problem'. Sjedinjene Države su u četvrtak izrazile spremnost pomoći evropskim zemljama suočenim s velikim porastom broja migranata s Bliskog istoka i iz severne Afrike, ali ipak nisu ponudile da preuzmu više migranata iz regije. Portparol Bele kuće Džoš Ernest na pitanje da li je SAD spremna da preuzme više migranata iz regije on je rekao kako nema ništa da najavi, ali je istakao 4 milijarde dolara američke humanitarne pomoći sirijskim izbeglicama od 2011. SAD je spremna ponuditi svoje tehničko iskustvo među kojima i znanja američke obalne straže evropskim zemljama, rekao je on ne ulazeći u pojedinosti. Napomenuo je kako se radi o očajnim ljudima koji beže od nasilja i nestabilnosti i pozvao političare da ne izgube iz vida "ljudskost ovih ljudi". Kazao je da SAD pozdravlja sastanak Evropske unije krajem meseca posvećen migrantskoj krizi kao i napore da se suzbiju krijumčari ljudima koji iskorišćavaju migrante.
(Jutarnji list)
