Region Bliskog istoka, koji svetu obezbeđuje ogroman deo energenata, mogao bi da postane previše topao da bi ljudi mogli u njemu da žive zbog emisije gasova od sagorevanja tog goriva, upozoravaju autori zapanjujućeg novog istraživanja o klimatskim istraživanjima.
Ukoliko čovečanstvo ne smanji količinu ugljen-dioksida koji oslobodi, određeni regioni širom sveta mogli bi da postanu neodrživi za ljudski život. Džeremi Pal sa Univerziteta Lojola i Elfatih A. B. Eltahir objavili su u časopisu Nature: Climate Change istraživanje, o kom je prvo izveštavao Njujork tajms, kako će rastuće globalne temperature uticati na život u regionima, poput Bliskog istoka, u kojima je već sada izuzetno toplo.
Njihov zaključak je da ako se narednih decenija ne sprovedu ozbiljne reforme i smanji emisija ugljen-dioksida, Bliski istok će redovno trpeti ekstremne vrućine koje će onemogućiti ljudski život.
Istraživanje je sprovedeno poredeći uobičajeni model oslobađanja ugljen-dioksida tokom narednih osam decenija sa toplotom koju ljudski organizam može da izdrži. Pitanje je bilo samo koji model za emisiju gasova koristiti - da li će se čovečanstvo sabrati i početi da pazi ili će nastaviti da izbacuje ogromne količine ugljen-dioksid u atmosferu. Zato su uzeli neke od scenarija koje su Ujedinjene nacije odredile kao standardizovane modele nazvane "Representative Concentration Pathways", odnosno RCP, koji predstavljaju moguće modele ljudskog ponašanja, odnosno emitovanja ugljen-dioksida, u narednih 85 godina.
Za svoju studiju, Eltahir i Pol su koristili dva buduća scenarija. Prvi, nazvan RCP 4,5, koji predviđa da će čovek uložiti napore u smanjivanje emisije gasova za efektom staklene bašte. Drugi scenario, nazvan 8,5, je model koji predviđa da ljudi neće ništa preduzeti i da će se oslobađanje ugljen-dioksida nastaviti kao i dosad. Takođe, odredili su tačan nivo toplote i vlažnosti koju čovek možda preiživi na dnevnoj bazi. Odredili su da bi gornja granica za život ljudi u nekom području bila šest sati dnevno sa temperaturom preko 35 stepeni. Sve preko toga bi „verovatno bilo previše čak i za najspremnije ljude“.
Postavivši svoje parametre, naučnici su odredili da bi u slučaju modela RCP 8,5 (onog u kom čovek ne čini ništa) velika područja Bliskog istoka, posebno oko Crvenog mora i Persijskog zaliva, postala nenaseljiva. Osim velike emisije ugljen-dioksida, naučnici daju još neke razloge. Region prirodno ima vrlo malu oblačnost, kao i nizsku stopu „albeda“, termin koji opisuje koliko se sunčeve svetlosti odbija nazad u atmosferu. U ovoj „super vrućoj“ budućnosti, bilo bi izuzetno opasno provoditi vreme napolju.
„Čak i najosnovnije spoljne aktivnosti biće veoma teško obaviti“, objašnjavaju autori istraživanja, a okupljanja na ulicama, kao i masovni hadžiluk, postala bi veoma opasna i imala teške posledice.
(RTS)
