NJUJORK - Virdžine, žene koje su od detinjstva odgajane kao dečaci u porodicama u kojima nije bilo muške dece, postojale su i postoje i danas u ruralnim krajevima Balkana - na Kosovu, u Crnoj Gori, Albaniji...
Zamena za sinove kojih nije bilo, virdžine sav život posvećuju pomaganju roditeljima i očuvanju imanja, nikad se ne udaju niti rađaju decu, a svoj teret nose kako znaju i umeju.
U dalekom Avganistanu, najgoroj zemlji za žene na celom svetu, postoji ista tradicija. Dženi Nordberg, švedska novinarka koja živi u Njujorku, napisala je o njima knjigu "Tajne djevojčice Kabula: U potrazi za skrivenim otporom u Avganistanu".
Zvanično, u Avganistanu, gde su podele između polova strahovito stroge i potpuno neravnopravne na štetu žena, ova pojava ne postoji: vlasti, nastavnici, lekari i drugi zvanično neće odati tajne porodica koje su odlučili da žrtvuju ćerke društvu u kojem se sinovi smatraju potomstvom koje vredi. Ipak, kako piše Nordbergova, dobar deo stanovništva Avganistana je makar jednom u životu došao u kontakt sa ženom koja je sav život proživela kao muškarac. Čak postoji i izraz u jeziku za takve devojčice: bača poš - "obučena kao dečak", prenosi Radiosarajevo.ba.
Nordbergova piše da su joj avganistanki lekari objasnili da bača poš postoje kako u bogatim, tako i u siromašnim porodicama, obrazovanim i neobrazovanim, i to u svim etničkim grupama. Jedino zajedničko im je "potreba" porodice da ima sina.
Jedan od primera koje švedska novinarka navodi je sedmogodišnja devojčica koju zovu Mehran. Rođena je kao Manuš Momand, a kao Mehran odrasta sa svojim sestrama kao da im je brat. Mehran ne pati zato što mora da bude dečak; tako je odgajana od povoja, pa danas uživa u vožnji bicikla, oblačenju pantalona, igranju fudbala, trčanju, a ne propušta ni priliku da svima kaže da je dečak mada je potpuno svesna da je zapravo devojčica - tako kažu njeni učitelji.
Neke devojčice život je prisilio da se predstavljaju kao dečaci; jedna od njih je desetogodišnja Nima, koju komšije znaju kao Abdula Mateena. Mala Nima svakog jutra odlazi u školu u svom naselju, jednom od najsiromašnijih krajeva u Kabulu, kose pokrivene velom i u haljini, kako se već nose devojčice u Avganistanu. Međutim, kad se vrati iz škole ona oblači mušku odeću i odlazi u obližnju prodavnicu, gde radi kao ispomoć. To dere ropskim radom zaradi 1,30 dolara dnevno, ali taj sitniš je spas za porodicu; Nimina majka sama prehranjuje osam ćerki. A kao devojčica, Nima u Avganistanu nikada ne bi mogla da radi u prodavnici - kao ni njena majka.
