1. rundaKako ocenjujete položaj LGBT osoba u Srbiji, te šta je za njihova prava urađeno od prošlog Prajda?
Milićević: Položaj LGBT osoba u Srbiji je daleko od dobrog, ali se znatno poboljšao u poslednjih deset godina. Država je zauzela načelan stav da će raditi na poboljšanju njihovog položaja. Preduzeti su i neki konkretni koraci, pogotovu kad je u pitanju politička podrška, na primer - imenovanje autovane lezbijke Ane Brnabić za ministarku, kao i kreiranje nekih mehanizama zaštite LGBT osoba, pogotovu u policiji. Ovi mehanizmi tek treba da dostignu svoj pun kapacitet. Takođe, uvek naglašavam da postoje društvene grupe koje su u mnogo gorem položaju od LGBT osoba, poput žena, Roma, osoba sa invaliditetom...Stojanović: Postoji razlika između zakonskog okvira, koji je relativno dobar, i svakodnevice LGBT osoba, koja nije sjajna. Pored svih drugih problema, biti gej ili transosoba znači suočavati se s netrpeljivostima koje čine da živimo u strahu i sa nedostatkom samopouzdanja. Mali koraci su da u policiji ima više oficira za vezu za rad sa LGBT zajednicom, posebno u lokalnim sredinama. Ministarka Ana Brnabić je iskazala spremnost da se reši problem matičnog broja nakon što se izvrši operacija promene pola. Ono što je Prajd uspeo na širem planu je da sve veći broj ljudi zauzima negativan stav prema homofobičnom nasilju. Za naše društvo, to je ogroman korak.2. rundaZašto su LGBT organizacije često u sukobu i ne mogu da se ujedine ni oko nekih osnovnih stvari, kao što je održavanje Parade ponosa? Da li je novac donatora glavni razlog sukoba?Milićević: Nemam ništa protiv da ljudi koji pošteno rade svoj posao budu pošteno i plaćeni za to. Međutim, u našem LGBT pokretu postoji grupa ljudi koja se već 20 godina navodno bavi aktivizmom, za to vreme je potrošila ogroman novac, bez ikakvih ozbiljnih rezultata.
Stojanović: Nema sukoba. Novac je lažna dilema i način da se zamagli stvarnost koja se ogleda u krizi vrednosti. U Srbiji jedan deo aktivista veruje da su ljudska prava nadnacionalna i da je LGBT pokret u kontinuitetu sa mirovnim, feminističkim i antirasističkim pokretom. S druge strane, postoje oni koji veruju da će politika kolaboracije s nasilnicima zaštititi LGBT osobe. Neće. Kao gej muškarac, prebijan na ulici, nemam vremena da budem protiv drugih aktivista. Toliko je nasilja, nacionalizma, militarizma, verskog ekstremizma i drugih pojava koje nam razbijaju glavu i uteruju strah u kosti, pa se od lažnih problema radije bavim pravim. LGBT aktivisti moraju da se odrede prema veličanju četnika i Arkana, prema zločinima naše zemlje u nedavnoj prošlosti, prema omalovažavanju drugih i različitih ko god da su oni. 3. rundaKako komentarišete navode da u organizacionom odboru Prajda nije bilo mesta za majorku Helenu Vuković, poznatu transaktivistkinju, samo zato što je nekada bila pripadnik Vojske Srbije?Milićević: To što organizacioni odbor proziva Helenu Vuković samo je manifestacija načina na koji on funkcioniše. Oni smatraju da je ta manifestacija njihova prćija, a ne događaj koji se tiče čitave zajednice i koji zajednica treba da organizuje za zajednicu. Ta tri čoveka - Goran Miletić kao veliki vođa, Boban Stojanović kao operativac i Adam Puškar kao njegov dečko, ne daju bilo kome da se uključi u organizaciju parade. Oni Helenu prozivaju da je maltene ratni zločinac zato što je časno obavljala dužnost oficira. Najsmešnije je što organizatori ističu da im je pitanje transosoba u centru pažnje i da se bore za prava ove populacije.Stojanović: Ovo nije istina. Helena Vuković se nikada nije javila udruženju Parada ponosa Beograd i izrazila želju da bude članica organizacionog odbora. Sa Helenom se često srećem na donatorskim koktelima, na gej žurkama, u institucijama i nikada nije došlo do razgovora o tome. Mi zastupamo tezu da pojedinci koji žele uvek mogu da se prijave. Jedini uslov je da delimo iste vrednosti i viziju. Ostalo je nevažno.4. rundaKoga od političara očekujete na Prajdu 18. septembra?Milićević: Manje mi je bitno ko će se od političara, diplomata, javnih ličnosti pojaviti na Prajdu od toga da li će se LGBT osobe pojaviti. Ali bojim se da će i ovog puta biti tri puta više političara, diplomata, javnih ličnosti, njihovih telohranitelja, policajaca u civilu, nego ljudi iz LGBT zajednice. Mi smo imali u junu „Ponos Srbije“, koji je pokazao kako se pravi parada ponosa. Iako je bilo 150 ljudi, skup je organizovala zajednica, za zajednicu, bez prisustva hiljada policajaca, helikoptera, dronova, borbenih oklopnih vozila.
Stojanović: Ko god veruje u ljudska prava, jednakost i jednaku vrednost svakog pojedinačnog života dobrodošao je. Naravno, ta uverenja mora i da dokaže, a to znači da mora da se odredi prema svakom obliku nasilja.
