Prolećni umor je i datumski ozvaničen, od juče. Imate pravo da se žalite na malaksalost, brzo zamaranje, teške noge, lupanje srca, ali i na umor od svega što ste preživeli u upravo završenom godišnjem dobu.Od obećanja u koja više ne veruju ni oni koji ih daju, od afera, skandala i nesreća u kojima glavnokomandujući nikad nisu odgovorni, već Svevišnji sve to udešava po svom ključu. Od računa koje plaćate, a onda se dugovi praštaju onima koji ih nikad ne podmiruju. Od kamata i „švajcaraca“ koji preko noći podižu prodaju „bromazepama“ i „bensedina“. Od zdravstvenog sistema u kojem godišnje „pod nerazjašnjenim okolnostima“ (zbog nemara i neodgovornosti) mora da premine bar jedna trudnica u Srbiji. Od prosvetnog uređenja zemlje u kojoj diploma služi da pokrije porodične fleke po zidovima ili partijska postavljenja na zaslužne funkcije.Da, imate puno pravo da budete umorni od ovakvog državnog uređenja, i zvaničnog i lokalno specifičnog. I ja sam. Veoma. Nemate, međutim, pravo na nihilizam, iako logično sledi. Nemojte dizati ruke. Nisu to činili ni oni ucveljeniji u vekovima pre nas. Ako ništa, proleće je. Posadite novo seme. Proklijaće bar mali izdanak inata. Negde.
