SARAJEVO - Bosna i Hercegovina mora da nastavi svoj put ka evroatlanskim integracijama kako bi svim svojim građanima, bez obzira na veru i naciju, obezbedila bolji standard i lepši život, poručeno je iz Sarajeva sa konferencije "20 godina Dejtona - izazovi i perspektive".
Organizator konferencije je Američki univerzitet u BiH, a njen cilj je da ukaže na izazove i perspektivu koju Dejtonski sporazum nosi sa sobom u budućnosti. Bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun poručio je da Dejton treba voleti i ceniti, jer je zaustvo rat.
"Svi su ga tako i shvatili u početku, ali danas svako, i Bošnjaci i Srbi i Hrvati, imaju svoje razloge zbog kojeg ga ne vole", rekao Ešdaun i dodao da BiH može biti "mali dragulj Evrope", ali da svi zajedno, i domaći političari i međunarodna zajednica, moraju biti partneri na tom putu.
Aktuelni visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Valentin Incko smatra da se tendencija življenja u prošlosti mora završiti, i da BiH mora odlučno da krene ka budućnosti. Prema njegovom mišljenju, BiH je "nadohvat ruke" da postane zemlja članica Evropske unije, posebno kada se radi o statusu kandidata. On je dodao da je, ako se govori o održavanju mira, Dejtonski mirovni sporazum bio zaista uspešan i da su se nakon potpisivanja sporazuma stabilizovane političke i ekonomske prilike u državi.
"BiH ima najstabilniji kurs, odnosno valutu u regionu. Tri vojske koje su se borile jedna protiv druge sada funkcionišu kao jedna, uspostavljena je jedna državna kontrola nad vojskom i jedno Ministarstvo odbrane. To ministarstvo je jako uspešno što smo videli nakon poplava prošle godine, a takođe je i vojska BiH aktivna u 12 mirovnih misija u svetu, podsetio je Incko.
Visoki predstavnik je naveo i da ujedinjena carinska služba funkcioniše efikasno, kao i sistem indirektnog oporezivanja, kao i da su izbore vođeni bez podrške međunarodne zajednice. Osvrnuo se i na reformsku agendu za BiH koja, kako kaže, predstavlja priliku koja ja data državi i koju vlasti "treba da prihvate oberučke". Referendum koji je najavila Republika Srpska ocenjen je kao jedna od najvećih pretnji mirovnom sporazumu i razvoju BiH, a prema Inckovom mišljenju to dovodi u rizik funkcionisanje državnih vlasti, a i odluka koje su njegovi prethodnici doneli za implementaciju Dejtona.
"Sve dok su nevoljni da zajedno rade i potpuno poštuju Dejton, međunarodna zajednica mora da nastaviti da osigurava poštovanje Dejtona. Suverenitet i teritorijalni integritet BiH nije nešto o čemu se može pregovarati", podvukao je Incko.
Inače, na otvaranju foruma "Dejton 2.0 - Put napred 20 godina poslije" ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak izjavio je u Sarajevu da se protivi bilo kakvom zagovaranju takozvanog Dejtona dva, odnosno nove međunarodne konferencije na kojoj bi BiH ponovo dobila ustav kao deo međunarodnog ugovora.
"U startu sam protiv toga, jer su u BiH još duboke razlike u pogledu reforme postojećeg Ustava, odnosno Aneksa četiri Dejtonskog mirovnog sprazuma. Mi još ne možemo da se dogovorimo čak ni to da 21. novembar, u znak sećanja na potpisivanje Okvirnog sporazuma za mir u BiH, bude zajednički praznik u državi", naveo je Crnadak.
Dejton je, zaključio je ministar, narodima i građanima u BiH doneo mir, kao najvažniju stvar, ali i šansu za bezbednu i prosperitetnu budućnost i pomirio strahove, ambicije, vizije i različita doživljavanja BiH. Američki ambasador u BiH Morin Kormak pozdravila je napredak koji država beleži od donošenja Dejtonskog sporazuma, kao i teške korake na uspostavljanju i očuvanju mira u BiH. "Sada, 20 godina nakon Dejtona, trenutak je da gledamo napred, da fokus stavimo na put u budućnost BiH, a to je put koji vodi u EU i NATO", poručila je Kormak.
