Svi hrle u Goražde jer taj je mali bosanskohercegovački grad svojevrsni gastrbajterski raj. Posle rata je počeo da obnavlja infrastrukturu i ekonomiju i vraća sebi nekadašnji status jedne od najrazvijenijih opština u državi. Danas beleži ekonomski napredak, zahvaljujući dobroj saradnji lokalnih vlasti i privatnih kompanija kao dobitnoj kombinaciji.
"Budala živi gde se rodio, a pametan gde mu je bolje"
U Goražde su iz Stranjina kod Zenice doselili i Mahira i Asim Genga ostavivši iza sebe i kuću, porodicu i prijatelje. Danas su podstanari, ali to ih ne muči previše jer su bili očajni u nameri da pronađu posao i devetogodišnjem sinu Ameru osiguraju bolju budućnost.
Bilo im je teško, radili su puno, a dečak je samostalno odlazio i dolazio iz škole, učio i sam pisao domaći. Turbulentno razdoblje je iza njih, uspostavili su kontakte i nova prijateljstva, promenili tri stana i još uvek žive kao podstanari.
Obaveze ne dopuštaju česte odlaske u rodni grad, ali se trude da u vreme odmora i školskog raspusta odu u dužu posetu. Kažu da nikada nisu zažalili što su odlučili da započnu život daleko od poznate sredine.
"Ono što te drži na nekom mestu je sigurnost, redovna plata, zdravstveno osiguranje, srećno dete, a sve to nam je Goražde pružilo. Budala živi gde se rodio, a pametan gde mu je bolje", komentariše Asim.
Porodica Genga nije jedina. Puno je njihovih prijatelja koji su takođe prošli išli put, ali iz Goražda danas ne bi otišli.
Gubitak osećaja beznađa i povratak nade u bolju budućnost ovde su pronašli i Slobodanka i Stefan Tošić, majka i sin koji svaki dan na posao putuju iz 20 kilometara udaljenog Čajniča.
Ekonomija ne poznaje granice
Slobodanka je posle više godina rada u istoj firmi ostala bez posla, kao majka dvoje dece koje više nije imala kako da izdržava.
"Ne znam ni sama kako smo sastavljali kraj sa krajem, radila sam za dnevnice, brala maline, deca su bila mala, sadila sam baštu da bismo mogli da se prehranimo", priča Slobodanka.
Osim što mnogobrojne kompanije u Goraždu rešavaju problem nezaposlenosti, njihovi radnici su primer da etničke i verske podele na radnom mestu ne postoje.
Ekonomija ne poznaje granice, kažu radnici, koji obnavljaju preratne veze.
"Za mene nikakva granica ne postoji. I pre rata sam radila sa muslimanima. Danas kada u gradu sretnem svoje bivše kolege, verujte mi, presrećna sam. Puno mi je srce kada se setimo zajedničkih i srećno provedenih dana”, priča Slobodanka.
Zahvaljujući mnogobrojnim kompanijama Goražde će, kažu njegovi stanovnici, stari i novi, dugo ostati industrijsko središte tog dela BiH.
(net.hr/ Al Jazeera Balkans)
