Prebilovci su stradalničko mesto koje mora živeti u srcima svih Srba, ma gde bili, poručili su nakon posete hramu Hrista Spasitelja kod Čapljine, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, i episkop zahumsko hercegovački i primorski Grigorije. „Najvažnija poruka iz Prebilovaca i danas i ovih dana je da su Prebilovci živi i da živi uspomena na one koji su stradali, a na nama je da dovršimo ovaj hram i da podržimo život u ovom divnom i pitomom mestu“, poručio je Dodik. On je naglasio da je nakon izgradnje dužnost svih da održavaju ovaj velelepni hram koji će biti posvećen, kako kaže, ne samo žrtvama Prebilovaca, iako je njih najviše, već i svim ovdašnjim stradalnicima.
"Prebilovci bi mogli i trebalo biti mesto pomirenja kao i mesto u kome bi trebalo da se piše jedna nova istorija, u znak sećanja na umorene duše koje su pobijene samo zato što su bile Srbi. Mi smo svi dužni da ih se sećamo sa maksimalnom ljubavlju koju smo uložili svi u ovaj hram, od projektanta do preosveštenog vladike i neimara i svih ostalih Srba“, kazao je predsednik Dodik, verujući da će hram ostati i svedočiti decenijama i vekovima na ovom mestu.Vladika Grigorije je istakao da je srećan zbog skorog dovršetka hrama.„Pozivamo sve Srbe kojima je stalo do našeg opstanka da dođu 8. avgusta u Prebilovce na pomen i osveštanje koje će obaviti njegova svetost patrijarh, uz sasluženje 20 vladika i 200 do 300 sveštenika, ali i uz prisustvo velikog broja naroda božijeg koji već sada najavljuje masovne dolaske“, rekao je ovom prilikom vladika Grigorije.Ono što je interesantno za ovaj hram koji je počeo da se gradi pre 14 meseci, jeste to da je sa četiri strane okružen jasikama trepetljikama koje su odavno tu samonikle i niko ih nije dirao, a ispred hrama je postavljena i česma od kamenja, a na svakom kamenu je napisan naziv jednog od hercegovačkih stratišta. Iza hrama je kube u kome su pohranjeni ostaci ranije crkve koja je trebalo da bude večno počivalište kostiju prebilovačkih i drugih hercegovačkih mučenika, a koja je početkom proteklog rata dignuta u vazduh. Ništa od pronađenih ostataka, ni komadić betona, nije bačen, već su zazidani u kube na koje je postavljen pozlaćeni krst. Centralne delove crkve i centralnu kupolu oslikao je Stamatis Sklires, čuveni grčki ikonopisac, sveštenik iz Atine koji radi savremenim načinom slikanja prema vizantijskim uzorima, te je ovo njegovo delo jedinstveno na ovim prostoru.
(Saransak.com/RTRS)
