On je porodičan je čovek, zaposlen, ima dvoje dece osnovaca, stambeni kredit, punoletni automobil i roditelje na selu.
"Sebe sam smatrao umerenim igračem. Nedeljno sam igrao tri, četiri tiketa, na uloženih pet maraka gađao sam sto. Prosečna kvota mi je samim tim, bila nešto više od dvadeset. Da se razumemo, uživao sam u igri, iščekivanju gola ili promeni rezultata na teleteksu. I sada uživam u tome, ali što bi moja baka rekla “o svom grošu”, kaže on.
Kako sistem funkcioniše
Sistem je jednostavan, ali funkcioniše. Čovek je otvorio svoju kućnu kladionicu. Kladi se isto koliko se kladio i ranije, samo je zamenio uloge. Postao je “vlasnik” kladionice. Skromne, ali kako kaže, “donosi” u kuću, iako ima samo jednog aktivnog igrača, sebe samog. Odigra tiket po kladioničarskim kvotama na list papira, a novac namenjen za klađenje umesto u kladionicu ubaci u kasicu.
Ukoliko ne pogodi opklade, uloženi novac ostaje u njegovoj kasici. Ukoliko pogodi, dobitak uzima iz te iste kasice. Posle mesec dana svakodnevne igre prošao je jedan tiket od 120 maraka koji je isplatio iz iste kase u koju ubacuje uplate svojih listića. U kasi je prvi mesec ostalo 150 maraka (što je oko 75 evra).
Drži se osnovnog kockarskog pravila - mnogo više izgubi nego što dobije. Ovaj Banjalučanin je strast za “igrom” pobedio zdravim razumom.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(atvbl.com)
