Nakon što se početkom 2017. PDV za ugostitelje u Hrvatskoj povećao s 13 na 25 odsto, a zna se da je Hrvatska ove godine imala najbolju turističku sezonu, mnoge je neugodno iznenadila činjenica da Poreska uprava nije zabeležila tako dobre rezultate - baš suprotno, tokom turističke sezone kroz podatke o fiskalizaciji nije došlo do očekivanog broja izdatih računa, a zabeležen je i manjak ukupnog iznosa naplaćenog PDV-a u poređenju s prošlom godinom.
Lukavi ugostitelji su, naime, počeli da osnivaju nove firme, uglavnom jednostavna društva s ograničenom odgovornošću (JDOO) kako bi ostali ispod praga za PDV, odnosno kako ne bi bili obveznici PDV-a. Uz to, svaki preduzetnik početnik oslobođen je plaćanja PDV-a u prvoj godini rada. Tako su renomirani ugostiteljski objekti, bez ulaženja u sistem PDV-a, počeli da izdaju račune kao tek registrovano društvo s ograničenom odgovornošću koje ima pravo da ima promet do 230.000 kuna.
U Udruženju ugostiteljskih radnika pri Hrvatskoj provrednoj komori ipak odbijaju da prikažu ugostitelje isključivo u ovom svetlu.
"Nama nisu predočeni nikakvi zvanični pokazatelji iz Poresk uprave pa ih ni ne mogu ni komentarisati", rekao je Ivan Bogović, predsednik Udruženja i direktor jedne ugostiteljske firme iz Slavonskog Broda. On doduše priznaje da i u njihovim redovima ima 'kukolja', ali insistira da je reč o pojedinačnim slučajevima.
Takođe, podseća i na početak 2013. godine, kad je pokrenuta fiskalizacija u Hrvatskoj, nakon čega se ispostavilo kako su mala pravna i fizička lica u 2013. ukupno prijavila oporezivih isporuka za 40 odsto, odnosno 2,6 milijardi kuna više nego u 2012.
Međutim, nije trebalo dugo čekati da se ugostitelji vrate na legalan način.
Uočeno je kako su odjednom brojna udruženja i neprofitne organizacije počele da upravljaju ugostiteljskim objektima i tako izbegavali plaćanje brojnih davanja koja su obavezna trgovačkim društvima. Mnogi ugostiteljski objekti su se preregistrovali u udružena jer kao takvi ne treba da zaposle radnike - dovoljni su volonteri, ne treba da ispunjavaju minimalne tehničke uslove, ni da imaju radno vreme, piše Glas Slavonije.
A nakon što je lansiran i novi model prema kome je svaka nova firme oslobođena plaćanja poreza za prvu godinu poslovanja, imena omiljenih ugostiteljskih lokala nisu se menjala kako se ne bi izgubile mušterije, ali na računima su se pojavila drugačija imena kompanija od onih koji su te lokale uspešno vodili godinama ranije.
Klijenti to uglavnom ne primećuju. Ministarstvo finansija je, piše Glas Slavonije, odlučiloda povećati broj inspektora koji nadziru ugostiteljstvo. Posebno će proveravati nove firme. Prema novoj sistematizaciji rada, predviđeno je 101 radno mesto za inspektora fiskalizacije, a trenuno ih je 93.
Kurir.rs/Glas Slavonije Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
