Nacrt predloga nagodbe, koji je uz pomoć konsultantske kompanije Aliks Partners pripremila i poveriocima predstavila vanredna uprava predvođena Antom Ramljakom, osmišljen je kao rešenje za delimičnu naplatu dugova teških više od 5,5 milijardi evra, pri čemu u tu cifru nisu uključena međusobna potraživanja preduzeća unutar sistema Agrokor, piše Večernji list.
Vlasniku Agrokora d. d. Ivici Todoriću, dakle, ostaju samo dugovi, navodi list.
Poverioci, među kojima su dobavljači, banke i akcionari, dobili bi u novom Agrokoru vlasnički udeo u skladu sa iznosom njihovih potraživanja.
Ključno je da u prvoj fazi nagodbe, koja se nacrtom predlaže, Agrokor ostaje jedna celina bez komadanja, pri čemu poverioci kontrolišu proces otplate dugova i sami dogovaraju budućnost kompanija u sastavu sistema, ocenjuje Večernji.
Operativno poslovanje će, kako se dodaje, biti podeljeno na nekoliko sektora, koji će imati svoje uprave, ali će strateške odluke donositi odbor holdinga. U međuprostoru između holdinga i vlasnika je takozvana struktura holdinga za efikasnu raspodelu povrata u koju se prenose sva prijavljena potraživanja poverilaca u zamenu za nove instrumente ili pravo na njih, objašnjava Večernji list.
Perjanice Agrokora neće biti potpuno oslobođene dugova, već će im ostati iznos dugova za koji finansijski stručnjaci procene da ih je moguće otplatiti iz poslovanja.
U nacrtu nagodbe ne govori se o otpisu potraživanja, ali jasno je da svi neće moći da se naplate. Naime, poverioci preuzimaju novu kompaniju koja bi u ovom trenutku mogla da ima vrednost od bar dve milijarde evra, ako ne i tri milijarde, što je manje od 5,5 milijardi evra koliko im preduzeća iz sistema koncerna ukupno duguju.
Najčešći otpisi koji su ranije pominjani su oni o otpisu 20 posto za robu i usluge i oko 70 odsto otpisa finansijskih potraživanja. Nacrtom nagodbe predviđa se i redosled naplate.
Prvenstvo naplate imaju potraživanja zaposlenih u koncernu, zatim na red dolaze poverioci sa osiguranim potraživanjima, odnosno oni koji kao jemstvo naplate imaju nekretnine ili im je garant solventna kompanija, jer im jemstvo u akcijama koje ne vrede ništa - ni ne vredi. Takvih je popriličan broj i među njima su domaće banke, ali ne više od trećine finansijskih potraživanja.
Iza njih slede roll-up kreditori koji su injekcijom od 480 miliona evra u Agrokor zanovili dodatni iznos, pa ukupno imaju osigurano 960 miliona evra potraživanja. Tu su najveću ulogu igrali investicioni fond "Knighthead" sa 200 miliona evra, Zagrebačka banka, VTB banka sa po 180 miliona evra i predstavnik akcionara "Monarć" sa 110 miliona evra.
Tek nakon njih idu na naplatu neosigurana potraživanja, piše Večernji list.
(Kurir.rs/Tanjug)
(Foto: EPA)
NE PROPUSTITE
