ZAGREB - "Da svako prisluškuje svakog, uopšte nema dileme, ali da te ulove ovako naivno, gotovo dečje, to je naprosto glupo", prokomentarisao je snimke razgovora slovenačkih diplomata na osnovu kojih je Kurir, a zatim i srpsko izdanje Njuzvika, i obelodanio Aferu Piranski zaliv, hrvatski general Mate Laušić, bivši načelnik Uprave vojne policije u Oružanim snagama Republike Hrvatske.
Sada već bivši slovenački član međunarodnog Arbitražnog suda u Hagu Jernej Sokolec očito je duže vreme bio u vidokrugu obaveštajnih službi, a profesor Vlatko Cvrtila sumnja da su ga snimali hrvatski obaveštajci.
“Pre bih rekao da su to bili Amerikanci ili Britanci”, kaže on za Jutarnji list.
Sokolec i Simona Drenik, diplomata MIP Slovenije, katastrofalno su pogrešili što su razgovarali mobilnim telefonima jer njih mogu da prisluškuju i amateri.
"Trebalo je da se nađu na nekom pustom mestu, u parku ili šumi, na mestima gde nema mnogo ljudi, i tamo bi bili bezbedniji. Mada, ne baš sasvim bezbedni", kažu hrvatski stručnjaci za bezbednost..
Poznato je da sve što leti može i da se ulovi, ali Laušić, koji je obezbeđivao Josipa Broza i Franju Tuđmana, otkriva da su najmanje oprezni političari, ljudi iz akademske zajednice, pravnog sistema i novinari.
"Za razliku od poslovnih ljudi, pogotovo iz većih kompanija, koji striktno poštuju procedure i znaju kako se koristi mobilni telefon ili laptop. Najpoverljiviji poslovni razgovori vode se na mestima gde je teško prisluškivati, a nikada mobilnim telefonom", kaže Laušić, koji je, inače, nedavno pronašao na Jakuševcu brojna tajna dokumenta Ministarstva odbrane koja su nekako završila na deponiji.
Što je krenulo naopako kod Sekoleca i Drenikove? Pre svega, glave su im došli nemar i naivnost. Mreža obaveštajaca kontroliše briselske institucije, pa je trebalo da Slovenci znaju da ih neko prati i snima. Pitanje je samo da li su im i državne institucije dale prave savete ili su naprosto obaveštajci koji su snimili razgovore i prikupili razne podatke bili lukaviji i spretniji.
Sudeći po tome što Slovenija bruji od rasrava o nesposobnosti tamošnje tajne službe, moguće je da su Sokolec i Drenikova bili prepušteni sami sebi, što je katastrofalna greška. Stručnjaci za bezbednost i špijuni s kojima je razgovarao Jutarnji list kažu da su njih dvoje sigurno imali instrukcije o merama bezbednosti i da je propusta bilo na sve strane.
“I da ugasite mobilni i držite ga u džepu isto je kao da je uključen. Tehnika je otišla tako daleko da i mi koji smo u struci ostajemo fascinirani kada sve to vidimo”, kaže Laušić i dodaje da ne postoji bezbedni mobilni telefon - sve zavisi od toga koliko ste zanimljiva meta. Zato je najvažnije poštovati mere i pravila bezbednosti.
Slovenci su, tvrdi Laušić, sve mogli da izbegnu da su se držali jednostavog pravila da paze šta govore, pred kim govore i gde govore. Šefovi u poslovnom svetu u Hrvatskoj nalaze se na skrivenim mestima i dogovaraju se, a rukovodioci pre važnih sastanaka ostavljaju mobilne telefone van sale za satanak. I na laptop mora da se pazi.
“Nikako ne smete da ga ostavljate na zadnjem sedištu, nego u prtljažniku", kaže Laušić.
Podsećamo, Kurir je otkrio aferu o arbitraži Piranskog zaliva, a srpsko izdanje Njuzvika je i objavio transkripte koji to dokazuju, da su slovenačke diplomate vršile uticaj na međunarodne sudije Arbitražnog suda da granicu Piranskog zaliva postave u korist Slovenije tako što će joj dodeliti 2/3 tog zaliva.
I u Hrvatskoj i u Sloveniji digla se velika prašina, a glavni akteri afere, slovenački član Arbitražnog suda Jernej Sekolec i slovenačka predstavnica Simona Drenik, podneli su ostavke.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je objavio da će Hrvatska izaći iz tog postupka "jer je kontaminiran", a danas je za to tražio i dobio jednoglasnu podršku celog Sabora. I hrvatska Vlada je donela odluku o tome i obavestila sve nadležne.
U Sloveniji smatraju da Hrvatska nema pravo da se jednostrano povuče iz arbitražnog sporazuma, a u čitavoj aferi za Ljubljanu je najveći problem činjenica da je neko nedozvoljeno snimao razgovore slovenačkih predstvnika u Arbitražnom sudu. Slovenija je u međuvremenu imenovala novog arbitra - predsednika Međunarodnog suda pravde Ronija Abrama, ali Hrvatska ističe da to više nema nikakvog uticaja.
Međutim, iz Evropske komisije poručuju Zagrebu da će se arbitražni postupak nastaviti bez obzira na odluku Hrvatske.
(Jutarnji.hr/EPK)
