Foto-reporter Kurira juče je napadnut u Palati pravde.
On je samo obavljao svoj posao. Nije nikoga uznemiravao, vređao, nije radio ništa neprilično. Fotografisao je jer je to njegov posao, on od toga živi.Pre tri dana ekipa Kurira napadnuta je na Vračaru. U tom trenutku koleginica i ja smo stajale na ulici. Nismo ni na koji način provocirale mladića koji nas je napao.
Nakon što je odgurnuo koleginicu i povikao na nas da se udaljimo, zaleteo se i šutirao automobil u kojem smo sedele sa vozačem.Novinare napadaju svakog dana, to nije ništa novo. Novinare ubijaju. Ni to nije ništa novo. Foto-reporteri, novinari, vozači, mi koji odlazimo na teren i razgovaramo s ljudima postali smo boks džak u koji udara svako kome nešto nije po volji.
Možda ni nama nije po volji da razgovaramo s porodicama koje su izgubile svoje najdraže, ljudi smo. Možda nam ne prija da gledamo prizore od kojih se drugi građani sklanjaju. Ovo je naš posao. Mi smo ga izabrali, mi živimo od njega.
Da, bili smo svesni da ćemo biti na meti nezadovoljnih, da ćemo doživljavati neprijatnosti.
Ali kad vas napadnu dva puta za tri dana, ne osećate se dobro. Ubistva novinara u našoj zemlji decenijama se ne rešavaju, pa se pitam da li će i kada neko stati u našu zaštitu.
Dokle ćemo šetati okolo sa metom na čelu?
