Poreski sistem, u koji spada i registrovanje automobila, trebalo bi da bude pravičan. Da li je pravično da vlasnik novog BMW koji vredi oko 30.000 evra plati registraciju oko 250 evra, a gazda škode stare desetak godina, koja može da se kupi za oko 5.500 evra, duplo više?
Ova nepravda posledica je odluke države da se registracija automobila plaća po kubikaži.
Naime, broj „kubika“ odavno nije merilo u automobilskoj industriji, pa ni merilo luksuza.
Noviji automobil imaju manju kubikažu i registracija je jeftinija nego za starije sa više od 2.000 kubika. Svi to znaju, verovatno i državni činovnici, ministri, ali ovakav način obračuna i dalje preživljava. Možda zato što država od registracije godišnje zaradi oko sto miliona evra. Iako prihod od sto miliona nije veliki, za izmučen srpski budžet je ogroman.
Naravno, ako bi se registracija plaćala, na primer, po snazi motora, to ne bi moralo da znači da će se prihodi smanjiti.
Deo prihoda koji bi se izgubio smanjivanjem troška za registrovanje starijih vozila mogao bi da se nadoknadi od novijih luksuznijih automobili koji imaju veću snagu. Ali ima tu jedan problem.
Vlasnika luksuznijih automobila ima manje, a i začas će naći rupu u zakonu. Onih s kolima koja imaju više od 2.000 kubika ima mnogo više, a i bolje poznaju rupe na putu nego u zakonu.
