Da li posle hajke koja se vodi na srpskog ombudsmana neko pomisli i kaže - gde je granica?
Ili je potpuno normalno da 2015. godine, posle tako mračne bliske nam istorije, zbog ličnog obračuna optužimo nekoga za ubistvo?
Izgleda da je moguće. Nekako ovo i smrdi na tako nešto.
Neverovatno je da posle toliko godina službovanja na funkciji zaštitnika građana niko nije proverio da li ombudsman na sebi ima mrlju od ubistva. Ni tajne ni javne službe. Ni žuti, ni crveni, ni plavi.
Valjda je normalno da u normalnoj zemlji svi nosioci funkcija treba da prođu bezbednosnu proveru. Ili je boljeda, kada zatreba, proradi „fioka“, a ova Jankovićeva je baš prašnjava i, ako ćemo po slovu zakona, pravnički zastarela.
Dokumentacija Ministarstva unutrašnjih poslova nedvosmisleno je pokazala: Jankovićev prijatelj počinio je samoubistvo. Kraj priče.
Tačka. A Jankovićev jedini „greh“ je što je imao tu nesreću da se njegov dobar prijatelj iz mladosti ubije njegovim pištoljem. I to je sve. Nije, bre, Srbija Bangladeš. Ili možda jeste, a slučaj Janković to i pokazuje. Vreme je da se svi osvestimo.
