U prašnjavom zatvorskom kompleksu, oivičenom drvećem manga na severu Nigerije, ekstremisti Boko harama pružaju redak uvid u okolnosti koje su dovele njihovu sektu do toga da počne s masovnim ubistvima.U jednom od prvih intervjua za medije, pripadnici ove terorističke organizacije, koja je prošle godine postala ozloglašena širom sveta zbog otmice više od 200 devojčica, učenica jedne škole, kažu da ih je toj grupi privukla žeđ za “islamskim znanjem.”Neki od zatvorenika zaključili su da je upravo nedostatak tog znanja, kao i manijakalni Abubakar Šekau (Abubakar Shekau), vođa grupe u proteklih šest godina, ono što je pretvorilo Boko haram u nihilističku silu koja seje užas preko ogromnih prostranstava dalekog severoistoka Nigerije i šire. Kršenje ljudskih prava snaga bezbednosti takođe je uticalo na to.Sedeći na tremu učionice unutar zatvorskog kompleksa, jedan snažni bivši mlinar iz udaljenog grada u severoistočnoj provinciji Borno, odeven u besprekorno belu tuniku, mirišući jako na kolonjsku vodu, priča da se priključio Boko haramu “jer je od malih nogu tragao za džihadom kako bi zadovoljio svoju želju da umre i ode u raj”.“Pokušao sam da se pridružim raznim grupama, ali nijedna od njih nije odgovarala mom cilju”, priseća se ovaj tridesetčetvorogodišnjak.Onda je naišao na nigerijske Talibane, sad rasformiranu grupu čiji su preživeli članovi priključeni Boko haramu nakon što je jedan kratak ustanak ugušen. “Oni su bili grupa istomišljenika u potrazi za rajem”, kaže on.Ovaj bivši mlinar je u grupi zatvorenika koje drže na tajnoj lokaciji i jedan je od učesnika početnih faza programa deradikalizacije, koji bi vremenom trebalo da obuhvati na hiljade zarobljenih boraca.Ovaj program, koji je osmislila Fatima Akilu (Fatima Akilu), vrhunski forenzički psiholog u kancelariji savetnika za nacionalnu bezbednost, predviđa versko savetovanje, stručno osposobljavanje i podučavanje prilagođeno veoma različitim nivoima obrazovanja koje imaju njegovi polaznici.To je mekša strana strategije za borbu protiv terorizma, koja je na vojnom planu dovela do toga da nigerijska vojska - uz pomoć plaćenika iz Južne Afrike i vojnika iz susednih zemalja - protera Boko haram s velikog dela teritorije na kojoj je prošle godine proglašen kalifat.Sada u zatvoru, pošto je proglašen krivim po 13 tačaka optužnice, uključujući i pljačku banke i napade na policijske stanice, mlinar odeven u belo opisuje kako je 2011. uhapšen kod vojne barikade kad je prolazio kroz severnu Nigeriju da bi posetio porodicu. Snage bezbednosti prethodno su razbile teroriste Boko harama, a on je potražio skrovište u drevnom gradu Kanou.Kao i drugi zatvorenici, od kojih su neki uhapšeni u masovnim racijama i poriču da su pripadnici Boko harama, mlinar kaže da je 2009. godina bila prekretnica.Te godine pripadnici ove sekte odbili su da poštuju policijsku direktivu koja je propisivala nošenje kaciga za motocikliste, što je izazvalo krvavi sukob između te grupe i bezbednosnih snaga.U obračunu koji je usledio osnivač Boko harama Muhamed Jusuf (Mohamed Yusuf), putujući propovednik koji je prošao Nigeriju uzduž i popreko da bi okupio pristalice, ubijen je u policijskom pritvoru. Stotine Jusufovih sledbenika, poznatih kao jusufijanci (Yusufiyas), ubijeni su te godine u Maiduguri, izvornoj bazi ove grupe.Mlinar kaže da je Jusuf bio čovek koji je dizao glas protiv nepravde, ali je grupu odvraćao od oružane pobune. “Bio je tako rečit i harizmatičan da bi svako ko bi ga jednom čuo postajao njegov sledbenik.”Jusufovom smrću vođstvo nad Boko haramom prelazi u ruke Abubakara Šekaua, čoveka za koga ovaj zatvorenik kaže da je “prek” i “psihički bolestan”.Što se mlinara tiče, pažnja koju mu je posvetio upravnik zatvora uticala je na njega da uđe u program rehabilitacije, gde ima priliku da diskutuje o aspektima Kurana i unapređuje svoje obrazovanje.“To je promenilo način na koji razmišljam,” kaže on. “Ponekad, kad slep čovek hoda okolo, ne vidi da je ispred njega rupa. Njemu je potrebna osoba koja vidi da bi sprečila njegov pad. “Drugi zatvorenik, najstariji član ove grupe, kaže da vođa Boko harama regrutuje obespravljene, često i nepismene mladiće koji očajnički žele da pobegnu od bede ruralnih sredina. Neki od njih su ubeđeni da najbolji izlaz, put do raja, vodi samo preko džihada.“On im se predstavlja kao verski učitelj. Za neke od njih to je sredstvo da nešto urade. Oni nemaju ništa drugo u životu”, kaže ovaj čovek, koji ne može biti imenovan iz bezbednosnih razloga. On dodaje da nakon višenedeljnih debata s učenim imamima koji su dovedeni u zatvor kao savetnici “mi sad shvatamo da on zapravo zna veoma malo”.Neki zatvorenici su donedavno ostajali u kontaktu s vođama Boko harama koristeći tajno unesene telefone, koji su im pomagali da očuvaju veru u ideologiju grupe. Na taj način su i unapred saznali za prošlogodišnji plan otmice učenica iz Čiboka. Rečeno im je da će devojčice biti iskorišćene kao adut u pregovorima za oslobađanje zarobljenih komandanata.Mnogi zatvorenici koji su uhapšeni pre ovog najgoreg u nizu nedavnih krvoprolića, bili su zgroženi otmicom, silovanjem devojčica i pokoljem nevinih civila, kaže najstariji član Boko harama. Suprotstavljanje takvoj taktici i druga neslaganja u okviru grupe mogla bi na kraju pomoći da se sukob okonča.“Biće potrebno vreme, ali jedan od načina da se stane na kraj ovoj sekti jeste da se njeni pripadnici iskoriste da je sabotiraju iznutra. Način da se to uradi je da se dovede u pitanje Šekauovo vođstvo”, kaže on. “Veliki deo grupe je primoran na to da bude u njoj i mnogi od njih nisu srećni.”William Wallis - Lagos
