Bivši fudbaler Zemuna Predrag Jokanović 1993. godine, odlazeći iz Srbije u Portugal, sigurno nije očekivao da će se pred njegovim očima razvijati as kao što je Kristijano Ronaldo, a nije ni sanjao da će mu se planirani jednogodišnji ostanak na ostrvu Madeira pretvoriti u boravak dug dve i kusur decenije. Jokanović se trenutno bavi trenerskim poslom, zbog čega je bio angažovan na meču Portugal - Srbija kao stručni konsultant državne televizije RTP.- Došao sam na godinu dana, a živim na Madeiri već 21 godinu. Igrao sam za Unijao de Madeiru dve godine, zatim sam šest sezona proveo u Maritimu, a na kraju dve u Nacionalu, gde sam bio direktor i trener prve ekipe - kaže Jokanović za Kurir.Gledali ste odrastanje najboljeg fudbalera na svetu?- Kristijano Ronaldo je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom u klubu u kojem sam ja igrao. Već se tada pričalo o dečaku vanserijskog talenta, samo što se tada nije moglo pretpostaviti da će dostići ove visine. Sa deset godina je došao u Nacional, a u 12. je već prešao u Sporting.Da li ste imali priliku da igrate s njim?- U poslednjoj sezoni igračke karijere, sa 33 godine, igrao sam protiv Sportinga, čiji je napad s desne strane vodio Ronaldo, a s leve Kvarežma, dok je centarfor bio Mario Žardel. Njegov uspeh motivisao je dečake na Madeiri da se ozbiljno posvete fudbalu, tako da sada imate mnogo velikih talenata za koje će Portugal uskoro čuti.Ko je još odrastao u vašoj blizini od sadašnjih asova Portugala?- Dani, koji je sad u Zenitu, Pepe je sa 16 godina došao da igra s juniorima Maritima, pa Fabio Koentrao, moj igrač iz Nacionala. Danas je fudbal na Madeiri neuporedivo bolji nego pre dve decenije, kad sam ja došao iz Srbije, baš zahvaljujući Ronaldu i ostalim momcima.Piše se mnogo o Ronaldovom odnosu prema ljudima i mestu iz kojeg potiče?- On nikad nije zaboravio odakle je, a takav je i prema rodbini i prijateljima. Rođen je u siromašnom delu Funšala na Madeiri, otac mu je bio ekonom u klubu Andorinja, ima još jednog brata i dve sestre. Kad je dobio prvu Zlatnu loptu, nije želeo da je primi u Monaku ili Cirihu, već je novinare iz celog sveta prinudio da dođu u njegovo rodno mesto da vide uručenje trofeja. Na kraju je dobio i taj spomenik u znak zahvalnosti zajednice koja tamo živi.Zar nije običaj da se ljudi posthumno zahvaljuju velikanima na taj način?- Povodom dizanja spomenika pravljeno je mnogo šala, ali sam Ronaldo je rekao da, ako neko želi da ga se seća, neka ga se seća dok je živ. Odužili su mu se.
Ima još JokanovićaTALENTOVANI SIN LUKADa li bi vaš sin Luka, koji je nedavno bio na okupljanju reprezentacije Srbije za 1999. godište, mogao biti jedan od talenata koji stižu sa Madeire?- Verujte da s moje strane ne postoji pritisak da se on bavi fudbalom. Bio sam godinu dana u Angoli i ljudi mi kažu da je za to vreme mnogo napredovao. Videćemo šta će biti, sad mi je najvažnije da je odličan đak.EmotivacBORBEN I KAO TRENERBili ste temperamentan igrač, a Portugalci tvrde da ste takvi i kao trener - da ste čak jednom kolegi iz protivničke ekipe izvlačili uši?- Ne želim da se poredim, jer Simeone je veliki i trener i bio je takav igrač, ali ja sam imao tu istu karakteristiku da s previše emocija vodim utakmice. Priznajem grešku, ponela me je ta moja borbenost, zbog čega sam ponekad dobijao žute kartone.
