BEOGRAD - Bivši reprezentativac naše zemlje Mateja Kežman napisao je da su mu Dejan Stanković i Nemanja Vidić demantovali da zbog njih dvojice nije pozivan u nacionalni tim.Kežman je u autobiografiji "Samo mi Bog može suditi" pisao o dešavanjima u nacionalnom timu 2006, kao i o sukobu sa Vidićem i Žozeom Murinjom."Već na pripremama brod je počeo da tone, a glavni udar bio je na kapetana. Selektora (Ilija Petković) su mediji razapinjali zbog toga što je pozvao sina u reprezentaciju, a odnosi među igračima više nisu bili iskreni. Na površinu je isplivala sujeta, pojedince nisam mogao da prepoznam, kao da nisu bili isti ljudi.... Sve je puklo kad je selektor pozvao sina u reprezentaciju. Poštovali smo njegov izbor, ali on zbog pritiska medija i prozivki pojedinih klupskih funkcionera više nije bio svoj. U kvalifikacijama je sve držao pod kontrolom, vukao je poteze koji su nas odveli u Nemačku, ali sada nismo imali selektora. Stanković, Vidić, Milošević i ja smo otišli kod njega da mu pružimo podršku, jer smo videli da je čovek odlutao...".On je kao krivca za lošu atmosferu naveo Danijela Ljuboju."Imali smo nekad dobru atmosferu, bili smo grupa, stalno zajedno. Rekao sam Stankoviću da ovo više nije ekipa, ni ko ni sa kim ne priča. Pojedini igrači 'buše' druge, mislim da je bilo problema sa Ljubojom i Koromanom. Ljudi su se potpuno promenili, kao da je neki đavo ušao u njih. Stanković je zbog toga bio na ivici da uđe u sukob sa njima. Posle sedam dana i ja sam hteo da idem kući. Proradila je sujeta među igračima, ono najgore. Do juče smo bili najbolji drugovi, sada jedan drugom radimo iza leđa... Ljuboja ide kod Save i priča mu ružno o meni, a onda dođe kod mene i kaže mi: Ti i ja smo tandem, Sava neće igrati. I tako od sobe do sobe. Šta da radiš, slušaš i trpiš. Sve do jednog trenutka kad smo bili u restoranu - nisam više mogao da ćutim. Dosta, bre, čoveče. Kako te nije sramota? Gledaš me u oči, gledaš Savu, ideš od igrača do igrača i sve redom ogovaraš".On se osvrnuo i na sukob sa Vidićem."Koliko je bilo vatre i naboja moglo se videti i na treninzima. U medije su procurile i stvari koje nisu za novine, zbog atmosfere, ambijenta. Primera radi - moji dueli sa Vidićem. Sada, posle svega, nazvao bih to glupošću, ali tada je adrenalin bio toliki da nije bilo samokontrole. Igrali smo na dva gola i kako primim loptu, tako me Vida udari, zakači."Vido, šta ti je, bre, čoveče?".On mi odgovara: "Ja tako treniram, tako igram!"."Znam, brate, ali imamo utakmicu, je l' treba da me povrediš?".Vidić: "Ma, ćuti, samo igraj".Onda on primi jednu loptu, malo je gurne, a ja ga obema nogama odignem od zemlje: Ja tako treniram, tako igram!. Primim onda ja loptu i ne vidim Vidića, zaskoči me s leđa i napravi takav start da se čulo samo moje koleno... Stavili su me na nosila i prebacili u bolnicu. Na snimku se videlo da koleno nije puklo, ali se radilo o jakom nagnječenju.Bez obzira na sve, Stanković i ja se dogovorimo da odemo kod njega u sobu. Ušli smo, seli, ali nema priče s njim. Mislim se: Srbin, a već se pravi Englez. Hoću da popustim i izvinim se. Nema odgovora. Deki poludi i izađe iz sobe. Izađem i ja i jedno vreme nismo imali odnos kao pre.Dobio sam informacije da je Vidić postavio uslov – ili on ili ja, a da je Deki rekao "ako se on vrati, ja idem iz reprezentacije". Pričao sam sa obojicom, demantovali su sve i ja im verujem", naveo je Kežman između ostalog.Kežman (35) je u karijeri igrao za Radnički (P), Loznicu, Smederevo, Partizan, PSV, Čelsi, Atletiko, Fenerbahče, PSŽ, Zenit, Bate. Za reprezentaciju naše zemlje odigrao je 49 utakmica i postigao 17 golova.
