Taj 26. septembar 1990. predstavljao je praktično nastavak nereda na stadionima započet u maju te godine kada su se dogodili čuveni nemiri na zagrebačkom "Maksimiru".
Razlika je u tome što na "Poljudu" nije bilo gostujućih navijača, u ovom slučaju Partizanovih.
Sve zajedno kada se sagleda, mnogi su skloni tvrdnji da je bratoubilački rat u tadašnjoj Jugoslaviji i počeo na ovim stadionima. Rat je zaista počeo sledeće godine.
Partizan od 1979, otkako se Hajduk preselio sa "Plinare" na stadion "Poljud", nije pobedio nijednom u Splitu. Crno-beli, predvođeni Milošem Milutinovićem i Nenadom Bjekovićem sa klupe, bili su nadomak rušenja te tradicije u utakmici osmog prvenstvenog kola sezone 1990/91.
U trenutku prekida meča vodio je 2:0, a oba gola postigao je Milan Đurđević. U prvom poluvremenu mrežu Hajduka je zatresao pošto ga je s golom "spojio" Predrag Mijatović, a u drugom posle sjajne akcije dvojice Gorana, Stevanovića i Bogdanovića, od kojih je ovaj potonji zabeležio sjajnu asistenciju petom.
Na drugoj strani bili su Alen Bokšić, Robert Jarni... Ipak, nisu imali rešenja za razigrane crno-bele.
Međutim, u finišu utakmice navijači Hajduka okupljeni u grupu "Torcida" sjurili su se na teren u nameri da napadnu crno-bele. Gostujući igrači i članovi stručnog štaba hitro su reagovali i na vreme pobegli u svlačionicu. Ipak, na terenu i oko njega nastao je haos. Zapaljena je jugoslovenska zastava na zvaničnom jarbolu na stadionu, a na terenu se zavijorila šahovnica, koja je u to vreme smatrana nacionalističkim simbolom.
Utakmica je, naravno, tada prekinuta, a kasnije je registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Partizana.
Na kraju sezone titulu je osvojila Crvena zvezda, Partizan je bio treći, iza Dinama, dok je Hajduk zauzeo šesto mesto.
Ujedno, to je bila poslednja sezona u kojoj su u prvenstvu Jugoslavije učestvovali klubovi iz Hrvatske i Slovenije.
