Srpska fudbalerka Jovana Damnjanović od naredne sezone nosiće dres slavnog Bajerna!Popularna Joca potpisala je ugovor sa bavarskim klubom, a menadžerka Karen Daner nije želela da čeka leta, već je odmah htela da ima jasnu sliku sa talentovanom Zemunkom i potpisala je na tri godine. Posle Radmila Mihajlovića i mladog Stefana Pantovića postaće prva Srpkinja koja je obukla crveni dres Bajerna.Kako je došlo da saradnje sa Bajernom?- Duže vreme sam u kontaktu sa njima. Sada je konačno došlo sve na svoje mesto. Mnogo se radujem što ću igrati za Bajern. Za mene, ovo je veliki vid lične satisfakcije za svaki trening koji sam odradila. I naravno, veliki plus za ženski srpski fudbal. Jedva čekam da obučem dres Bajerna - rekla je Jovana (22) za Kurir.Kako je tvoja porodica proslavila tvoj prelazak u redove Bavaraca?- Tata i mama su mnogo ponosni na mene. Tata je presrećan ubog mog transfera, ali i toga što će sada ići i na Oktoberfest. (smeh) Ne sumnjam da je tata častio sve zaposlene u svom servisu.
Kad je fudbal postao tvoja najveća ljubav?- Počela sam da igram sa sedam godina u jednom lokalnom klubu u Zmunu "Ofk Perspektiva". Na prvi trening sam otišla sa drugarima iz razreda i tako je sve počelo. Sasvim slučajno. Nisu me roditelji gurali, niti vršili pritisak na mene.Ko je tvoj fudbalski uzor?- Od ranog detinjstva idol mi je bio Mihajlo Pjanović! Naša čuvena 18-ica! Njega je zamenio Drogba, ali njega u poslednje vreme ne pratim mnogo. Sada je u centru pažnje Ibrahimović! Volim tu njegovu dozu samopouzdanja i neke donekle arogantnosti na terenu.Kao fudbalerka si se afirmisala u Crvenoj zvezdi. Koliko voliš taj klub?- Boravak u Crvenoj zvezdi mi je dosta značio. Tu sam dosta sazrela, naučila i tako reći napravila prve korake ka profesionalnom bavljenju fudbalom. Kao velikom navijaču Zvezde od malih nogu, oblačenje crveno-belog dresa je bio san. Igranje na Marakani je definitivno jedna od mojih najdražih uspomena iz tog doba.Kako je bilo napustiti Zvezdu i otići u Nemačku. U jednu novu avanturu. Bila si veoma mlada. Da li je neko od porodice otišao sa tobom?- Bilo je teško u početku, nova zemlja, nepoznat jezik, sve totalno drugačije nego u Srbiji. U Nemačku sam otišla sama. Niko nije išao sa mnom. Bilo je teško, ne krijem, ali kada ima želje čovek se na sve adaptira i preuzme odgovornost u svoje ruke. Preko noći sam morala da sazrem.Kako sada živiš u Nemačkoj i šta Nemci cene kod Srba?- Naučila sam nemalki jezik. Mogu normalno da se sporazumevam i razgovaram. Što se tiče odnosa Nemaca prema nama Srbima, generalno, zavisi od osobe do osobe, ne bih mogla u jedan koš sve da ih svrstam. Kod nas posebno cene naš smisao za humor i pozitivu, većina njih voli i naš mentalitet, ali ga se istovremeno i plaše. Nikad se ne zna šta je u našim ludim balkanski glavama!Šta za tebe znači što ćeš od leta deliti klupske prostorije sa Levandovskim, Milerom, Nojerom i ostalom bratijom? Hoćeš li možda Levandovskog da izazoveš na neki okršaj u šutiranju penala ili igri glavom?- Nisam nažalost! U danu kada sam potpisala oni su bili odsutni... Imali su gostovanje u Ligi šampiona tog dana. Velika mi je čast, to su fenomenalni igrači i zaista se radujem što ću ih upoznati. Volela bih da se okušam sa Levandovskim. Naravno, što da ne? Mada bih preferirala neko gađanje prečke ili nešto slično. (smeh)Kolika je razlika igranja fudbala u Nemačkoj i Srbiji? Što se tiče kvaliteta, a još više uslova, terena, svlačionica, sportskih centara? Može li to da se uporedi?- Velika je razlika, zaista. Ogromna! Prvennstveno u brzini igre. U Nemačkoj se igra mnogo brže i dinamičnije. Nema zadržavanja lopte i igračice su dosta fizički spremnije. AA šta se infrastrukture tiče tu je takođe sve na mnogo višem nivou. Činjenica da je Volfzburg izgradio poseban stadion za žene u vrednosti od 28 miliona evra dovoljno govori o tome.Kakve su akcije reprezentacije planirane za ovu godinu? Koja vas takmičenja očekuju i gde je Srbija u odnosu na ostale selekcije u Evropi?- Već u aprilu nas očekuje izvlačenje grupa za novi ciklus kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Kvalifikacije počinju u septembru. Od akcija koje su za sada planirane, znam da ćemo putovati u Rusiju i igrati sa njima u junu. U odnosu na velike sile u Evropi, kao što su Nemačka i skandinavske selekcije, dosta zaostajemo. Jednostavno ne ulaže se dovoljno i do sada ženski fudbal nije dobijao veliku podršku iz FSS. Svi hoće rezultate, a bez profesionalnog odnosa prema nema njih ne može da bude. Stvari moraju da se menjaju, zaista. Imamo pregršt talentovnih devojaka, ali bez vetra u leđa ništa se neće veliko i senzacionalno dogoditi na reprezentativnom nivou. Ima nekih naznaka i nagoveštaja da bi sve to moglo biti bolje, ali sačekajmo, vreme će pokazati. Neka njihova dela govore, a ne reči i obećanja - zaključila je Jovana Damnjanović.
VolfzburgOSVOJILA LIGU ŠAMPIONAJovana Damnjanović je reprezentativka Srbije, član je A selekcije već sedam godina. Igra na poziciji napadača. Upisala je 21 utakmicu za Srbiju na kojima je postigla tri gola. Afirmisala se u Crvenoj zvezdi, a u sezoni 2013/2014. osvojila je titulu i kup Nemačke, kao i Ligu šampiona sa Volfzburgom. Posle toga je prešla u Sand, a od sledeće sezone igraće za Bajern.
Rodni krajZEMUN U SRCUKao rođenoj Zemunki da li ti nedostaje Zemun?- Kako da ne! Najviše mi nedostaju prolećna i letnja jutra uz kaficu pored Dunava, to mi je jedan od omiljenih rituala kada sam kod kuće. Dunavska obala je definitivno omiljeni deo. Volim i Zemunski park. Ma, volim Zemun! (smeh)
