Najluđi i najkontraverzniji fudbaler koji je kročio na travnatu podlogu fudbalskih terena ispraćen je kao ni jedan fudbaler do tada.
Reč "veličanstveno" ne bi mogla da opiše buru emocija koje je izazvao oproštaj žive legende argentinskog fudbala.
Tog 11. novembra 1997. godine stadion "Bombonera" u Buenos Ajresu bila je premali da primi sve koji su želeli poslednji put da vide slavnog Maradonu u akciji.
Sa tribina krcatog stadiona orilo se "Maradooo, Maradooo", ali i u ostalim krajevima Argentine tog dana sve je stalo, jer se od fudbala rastajao čovek koji je postao simbol ove južnoameričke zemlje.
A, na stadionu skoro isti broj zastava Argentine i Boke Juniors, kluba kojem je Maradona poklonio i srce i dušu.
U plavo-belim bojama bila je i porodica, vremešni otac Dijego. Odzvanjale su pesme o Maradoni, ali nisu izostali ni skandali, a sve u stilu slavnog Argentinca.
Na ovom spektaklu najpogrdnije od strane publike dočekan je legendarni Brazilac Pele, zbog njegovih ranijih izjava o Maradoni.
"Molim vas da ova ljubav nikada ne prestane... Ne znam kako da vam se zahvalim za ovaj spektakl... Pokušao sam igrajući fudbal da budem srećan i vas da usrećim i izgleda sam uspeo. Moja karijera nije bila besprekorna, mnogo sam grešio, ali sam za sve to i platio", gušeći su u suzama izustio je Maradona.
Toliko od čoveka koji rođen u siromašnom predgrađu Buenos Ajresa, koji je prve fudbalske korake napravio u Argentino Juniorsu, a zatim prešao u "ljubav svog života", Boku Juniors.
Usledila je i evropska odiseja: Barselona, Napoli, na kraju i Sevilja.
Osvojio je svetsku krunu u Meksiku 1986. godine, postigao antologijski gol rukom protiv Engleske, družio se s italijanskim mafijašima, konzumirao drogu, bio izbačen s Mundijala 1994, tukao novinare, ali uvek i jedino ostao veran njegovom veličanstvu - lopti!
