Košarkaški kamp "AKK Aleksandar Nikolić" ovog leta na terenima ispred vile "Golija" na Zlatiboru obeležava 40. sezonu rada.
Direktor Dušan Pavićević, koji je nastavio posao koji je uz pomoć košarkaških pregalaca poput Bratislava Đorđevića pre četiri decenije započeo njegov otac Miki, kaže da je najponosniji na činjenicu da se uprkos teškim vremenima kamp održao.
"Ove godine imamo četiri smene od po deset dana. Za vreme dok su na Kampu deca, koja dolaze iz svih krajeva sveta, pa smo tako imali košarkaše i košarkašice iz Švedske, Izraela, Rusije, Francuske,Španije,Italije i celog regiona, imaju priliku da rade sa vrhunskim trenerima i stiču prijatelje", podvlači Pavićević.
"Za mene je najlepše, što nam se većina vrati i sledeće godine, i što često traže da budu u isto vreme na Zlatiboru”, kaže menadžer kampa Biljana Pešić.
Dok Ratka Joksića, iskusnog trenera specijalizovanog za rad sa mlađim kategorijama prekidamo u korekciji najmlađih dečaka i pitamo šta je osnovni cilj rada jedne smene, doktorka Biljana Tomić traži sprej, kako bi zalečila žuljeve na nogama nekoliko dečaka i devojčica.
“To je normalno. Čitav dan su na terenu, u patikama, pa se i pored činjenice da su zaista uredni, sitne povrede javljaju. Sve to uspevamo da sredimo”, kaže doktorka u prolazu.
Ratko Jokisić sve to sluša sa osmehom.
“Naravno da rešavaju sve, kad treniramo kako treba. Trudimo se da uočimo nedostatke svakog deteta i kroz trening mu ukažemo na koji način treba da radi, kako bi napredovalo. Tu informaciju dobije dete, ali pre svega treneri, koji odlaze sa programom, koji im omogućava da naprave ciklus, koji može da traje do sledeće godine. Posebno sam ponosan na to, što se deca druže i nakon odlaska sa kampa i da se zaista lepo ponašaju. Kad to kažem, mislim da treniraju do granice izdržljivosti, da jedu sve što im se servira, a da kada šetaju ili odmaraju idu zajedno i ne prave incidente. Dobri su, uredni i lepo vaspitani, a ja se trudim da i njima i trenerima kažem, da treba da nauče da vole košarku i nađu način da i kada prestanu da je igraju u njoj ostanu, kao navijači, sudije, treneri, funkcioneri…”
Dok nam Ratko šetajući po četiri terena priča, da obratimo pažnju na malenu Mariju Leković iz Cne Gore i kaže da je ekstremno talentovana, ali još uvek niska, trener Peter Stenius iz Švedske dolazi da pita kako se pravilno izvodi jedna od vežbi? Pitamo ga odakle na Zlatiboru?
“Već tri godine supruga Teresa i ja smo tu. Napravili smo ekipu u mestu nekoliko desetina kilometara od Malmea, jer su devojčice to želele. Sada smo tu sa njih dvadesetak i koliko znam nijedna nema nameru da odustane, naprotiv Ratko i Marina Maljković, koja prati njihov rad ih dodatno motivišu”.
Dok lopta beži sa jednog od terena devojčice traže odmor je su na igralištu obasjanom suncem, a dečaci pokušavaju da zakucaju.
“Imaju veliku želju, zakucaće uskoro, možda čak i do kraja smene”, kaže trener Filip Borjanović.
Razgovor se završava, jer kamperi moraju na ručak, obaveze ne smeju da trpe. Do kraja boravka na Zlatiboru, čitav program, koji je pre više od dve decenije sačinio profesor Aleksandar Nikolić mora se sprovesti i objasniti.
“Taj program je neka vrsta obavezne literature za sve, a posebno one koji rade sa decom. U njoj, ako pažljivo čitate možete naučiti mnogo naizgled nebitnih sitnica, u kojima se krije tajna uspeha”, kaže Borislav Džaković, jedan od glavnih trenera na kampu.
Za sve koji su sada na Zlatiboru važno je da su ih posetili i tajne uspeha im otkrivali treneri poput Ranka Žeravice, Borivoja Cenića, Bratislava Đorđevića, Božidara Maljkovića, Vladimira Koprivice, Radeta Georgijevskog...
Lorenco sa Zlatibora stiže u Valjevo
Francuz Lorenco Hernandez, prošle je godine bio na Zlatiboru, a posle rada sa trenerom Borislavom Džakovićem vratio se u domovinu i tražio da se preseli u Valjevo.
“Vaši treneri su super ja mislim da od njih mogu da naučim mnogo. Zato sam bio tada, zato sam došao i sada da treniram, pre nego što na jesen dođem u Valjevo kod čika Bore”, kaže Lorenco.
Priznanja za ljude bez kojih kamp ne bi bio to što jeste
Za 40 godina koliko traje, košarkaški kamp "AKK Aleksandar Nikolić" je uz pomoć trenera i prijatelja uspeo da se pozicionira kao jedan od najboljih ne samo kod nas već i u svetu. Povodom prve četiri decenije postojanja Kamp je najistaknutijim pojedincima dodelio specijalna priznanja. Ta vrsta zahvalnosti otišla je u ruke: Bratislava Đorđevića, Ranka Žeravice, Ratka Joksića, Borislava Džakovića, Božidara Maljkovića, Vladimira Koprivice, Borivoja Cenića, Marine Maljković,Raceta Georgijevskog, Dimčeta Kofileskog, Bobana Jankovića, Zorana Trivana, Željka Lukajića,Velimira Gašića.
Pored trenerskih imena tu su bili i dugogodišnji prijatelji kampa: Željko Kuzmanović,Vojislav Šupeljak, prof. Slobodan Unković, Željko Špadić, Milan-Era Tomašević,Jovan Tričković - Šerpa, Dečije odmaraliste Golija,TO "Zlatibor", Radionica Krug, Biljana Tomić,Snežana Lešović, Lucija Stanišić, Neno Mijanović, Nenad Kiš, Aleksandar Arsić, preduzeće “Putevi”..
