Starije generacije se dobro sećaju njegovih atraktivnih borbi u kojima je publiku ostavljao bez daha i uvek dizao na noge. U svojoj bogatoj karijeri imao je 500 mečeva, od kojih je čak 300 okončao pre isteka poslednje runde.
Najčuveniji meč Mirković je imao na prvenstvu Evrope u Kelnu, 1979. godine, kada je osvojio srebrnu medalju, a u finalnoj borbi izgubio je od Nemca Ernesta Milera.
Prve uspehe je počeo da niže u bokserskom klubu Mladi radnik u Požarevcu, u koji se doselio nakon rodne Prištine, Vrbasa i Prizrena, gde mu je otac radio kao otpravnik vozova. Pobedio je u većini od prvih 30 mečeva, a trenirali su ga čuveni majstori ringa Vladimir Stanisavljević i Blagoje Vujčić.
Ovaj uspešni sportista, koji je nastupao i za beogradski Partizan, karijeru je započeo u poluverter kategoriji, do 63,5 kilograma, a završio je u srednjoj, do 75 kilograma.
Nakon amaterskog, Sreten Mirković se bavio i profesionalnim boksom. Odboksovao je tada je 12 borbi, sve sa inostranim takmičarima. U 11 je pobedio, a u jednoj je bio nerešen ishod.
Pored srebra na prvenstvu Evrope u Kelnu, 1979. godine, Sreten Mirković je iste godine u Puli proglašen za najboljeg sportistu SFRJ. Bio je dvostruki juniorski prvak Balkana i dvostruki juniorski prvak Jugoslavije. Osvojio je i Zlatnu rukavicu i Beogradski pobednik, a nekoliko puta proglašavan je i za najboljeg sportistu Požarevca i Braničevskog okruga.
