Bila je noć i kolona automobila čekala je da iz Mađarske pređe u Srbiju. U kolima su mirno sedeli nekadašnji vlasnik Jugoskandik banke Jezdimir Vasiljević - gazda Jezda - njegov advokat Stevan Protić, telohranitelj Ciga Cokić i jedno od najvećih šahovskih imena svih vremena - Bobi Fišer. Nešto oko ponoći stigli su u Beograd u jednu vilu na Dedinju u kojoj će Fišer biti smešten tokom svog boravka. Bila je to 1992. i „prvak sveta“, kako je sam sebe voleo da zove, spremao se da se iz duboke ilegale, duge 20 godina, vrati na svetsku scenu. U Srbiji je ostao mnogo duže nego što je planirao jer su mu za vratom disale američke vlasti. Za svaki slučaj, promenio je nekoliko lokacija - najčešće blizu granice s Mađarskom - da bude spreman ukoliko nešto krene po zlu.
Jedna od tih lokacija bila je Banja Kanjiža, mirno mesto uz Tisu koje ničim nije skretalo pažnju na sebe.Jednog sunčanog septembarskog dana zazvonio je telefon u kancelariji doktora Ferenca Agoštona, u to vreme upravnika Banje Kanjiže - specijalne bolnice za rehabilitaciju. Glas s druge strane mu je rekao da će mu uskoro dovesti svetsku šahovsku zvezdu i da će tu boraviti nekoliko meseci. Uskoro se ispred hotela „Akvamarin“ pojavio Fišer, u čijoj su pratnji bili njegov lični sekretar, 16 kožnih kofera u kojima su bile knjige, nekoliko umetničkih slika, kao i dvojica telohranitelja, koja se od njega nisu razdvajala ni na minut.... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
