Najbrži Srbin na planeti, kako vole da zovu Dušana Borkovića, završio je drugu sezonu u sve popularnijoj svetskoj TCR seriji.
Duca u intervjuu za Kurir otvoreno priča o dešavanjima u trkačkom svetu, prvi put iznosi stvari o kojima drugi ćute. Još ne zna u kom će timu biti naredne sezone, ali sigurno je da će od njega svi vozači i te kako strepeti.
Kako gledaš na osmo mesto u generalnom plasmanu u TCR?
- Alfa je prošle godine završila sezonu sa samo nekoliko bodova. Kada sam došao u tim, rekao sam da bi bio uspeh plasman među prvih deset. Međutim, na prvoj trci Kadžaja je bio sjajan, ali sam pomislio da je to do domaćeg terena i da su mu možda dali bolji automobil, ali sam i ja postigao dobar rezultat. Onda sam u Bahreinu pobedio sa velikom prednošću i video da auto ima odlične performanse i da mi je sve leglo. Dobio sam mnogo samopouzdanja - priča Borković.
Ipak, tvoji navijači su posle toga možda imali i prevelika očekivanja?
- Taj trijumf je stvorio i pogrešnu sliku. Pobedio sam na Uskrs, svi su gledali, podigla se euforija, kompletno ludilo. Nisam znao koliko je to bilo realno, dalo mi je lažni vetar u leđa. Ipak, video sam da ja i automobil možemo da budemo konkurentni. Onda je došla trka u Spa, gde sam prošle godine imao pol-poziciju i bio treći. Znao sam da sam tu jedan od najbržih. Međutim, postigao sam loše vreme u kvalifikacijama i psihički sam skroz pao. Pitao sam se šta se dešava i onda sam od te trke shvatio sam neke stvari.
Šta si shvatio?
- Da u šampionatu ima politike i svega. Da imamo manju podršku u odnosu na druge. Na primer, Audi je na prve dve trke bio loš i odjednom u naredne dve pobedi. I onda shvatiš. Čekaj, oni su kukali da su loši, a Audi je veliki brend... Dajem samo primer. Slično je sa Hondom i Golfom. Video sam da neće biti jednostavno i lako. U kvalifikacijama smo bili slabi, ali sam se u trci probio do devetog mesta i nadoknadio veliki broj pozicija.
Neverovatno je da polovinu trka nisi uspevao da završiš zbog pehova. Šta bi bilo da si imao "normalan" broj odustajanja?
- Borio bih se za prve tri pozicije u generalnom plasmanu. Posle Belgije, pobeđujem u Salcburgu, a onda se nadam dobrom rezultatu na Hungaroringu jer je to moja staza, a tamo ponovo pravim loše vreme u kvalifikacijama. Tu je bilo i svađa unutar tima jer su nam smanjili snagu automobila. Videli su da sam brz na pravcu i to ih je nerviralo. Ali brz sam od pete i šeste brzine, a na Hungaroringu su sve spore krivine i zbog izražene turbo rupe i sa tom smanjenom snagom nismo imali šta da tražimo. Ionako imamo najmanju zapreminu motora. Zbog toga je trebalo da dobijemo manje kilograma, a imali smo isto kao konkurencija. Tako ništa nije bilo podređeno nama i nije bilo fer. Neki ljudi to nisu podržavali jer je jaka neka druga politika, posebno iz "Folksvagen grupe". Teško je boriti se s njima.
Koliko je teško prihvatiti takvo stanje?
- Pa teško je, ali nismo imali izbora. Već na sledećoj stazi u Tajlandu opet sam bio dobar jer staza odgovara "alfi". Mi imamo veću snagu na visokim obrtajima, a oni veći obrtni momenat i trakciju. I tu izgubiš nekoliko desetinki sekunde u kvalifikacijama. Tu je problem, dok se u trci dobro borimo. Zato sam u Kini bio baš loš i, nažalost, ispao iz konkurencije za prvih pet mesta. Plasman među pet bio bi nešto nestvarno za Alfa Romeo. Ali zadovoljan sam jer smo konkurenciji poremetili ritam, u nekoliko trka smo bili baš brzi.
Čini se da si ti od svih vozača imao najviše obilaženja i napredovanja u sezoni.
- Verovatno. Pa ja sad ne znam da li me je iko obišao u trci ove sezone. Konstantno sam napredovao. Kad se gledaju krugovi, među najbržima sam. Problem su bile kvalifikacije, tu nismo mogli da održimo korak. A i dešavalo se da nadoknadim mnogo vremena i auto jednostavno stane.
Šta se to dešavalo, otkud toliko pehova sa servo upravljanjem, gumama...?
- To sa servom niko ne zna šta je. Do trke u Tajlandu me je konstantno mučio taj problem, možda deset puta se desilo. A onda je sve nestalo, ali su stigli drugi problemi. Morali smo da promenimo turbinu u pola sezone jer su se svi pobunili da imamo bolji turbo. Tako smo stavili serijski koji je drugačije stajao i bio je bliži interkuleru. To je bio veliki rizik, jer čim nekog taknem, stradaju ti delovi. Zato nisam smeo nikog da pipnem, a to mi se desilo u Kini.
Koliko vozač mora da bude bezobrazan da bi postigao dobar plasman?
- Ja sam bio mnogo bezobrazan. I ove godine u pojedinim trenucima.
Bez toga se ne može?
- Pa može, Vernije nije bio toliko bezobrazan, ali je imao dobar tim, auto mu se nije kvario. Nije on imao mnogo pobeda, možda dve, kao i ja. Ali je trke završavao i marljivo sakupljao bodove.
Kakvi su odnosi među vozačima?
- Tu se uvek zna ko je ko. Onako... kao volimo se, a u stvari se ne volimo. Na stazi posebno. Opet, na kraju sezone ti znaš kome ćeš da pomogneš, a ko te nervira. Sa Vernijeom sam imao mnogo problema prošle sezone. Gurali smo se, udarili, bilo je frke i van staze. Izgladili smo to. Sa svetske scene dobar sam sa Mihelisom i Hafom.
A kakva je situacija sa Ugom Valenteom, zetom Dragana Stojkovića?
- Dobar smo odnos imali. Respektujem ga kao dobrog momka, brzog vozača. Žao mi je što više nije u šampionatu. Bili smo u Bahreinu zajedno na podijumu. Ne znam zašto je odustao.
O čemu razmišljaš u trenucima kada sa 200 km/h udariš nekog? Kada osetiš strah?
- Ma kakav strah, meni je sve to normalno. Ne razmišljam šta može da mi se desi. U Salcburgu sam na 250 zakačio jednog vozača, pukla mi je guma, pa sam se razbio kao slika, udario sam pravo u zid. I u tom trenutku sam se iznervirao, taj adrenalin je tako jak da ja besnim jer sam izgubio trku. Neko bi možda popustio, bio bi treći. Ali ja nisam hteo da dozvolim da me ovaj prođe u poslednjem krugu. Pokušao sam da ga poremetim samo malo, ali sam poremetio sebe.
Kako sve to proživljava tvoja supruga, koja vodi tim i koja je maksimalno uključena?
- Moraćeš to nju da pitaš. Ona se gura i bori više nego ja. Još je lavica, ona to gleda zaštitnički. Dok ja vozim, niko ne želi da bude pored nje (smeh). Stalno smo na radio-vezi. Kad se slupam, imamo pravilo da moram samo da kažem da sam okej. Međutim, često zaboravim na to i u besu otkačim sve žice. Onda ona poludi što joj bar ne kažem da sam dobro. Ali zasad je sve super. Velika mi je podrška, bori se za mene i u mnoge poslove je uključena više od mene. Bez nje definitivno ne bih bio na ovom nivou.
Očekuješ da budeš deo unapređenog takmičenja koje će se zvati WTCR?
- Bio bih presrećan, jer bih sebe i svoju zemlju predstavljao u najboljem svetlu. Ove sezone smo na pet trka uspeli da postavimo baner "Invest in Serbia", mnogo mi znači, a znam da ima mnogo onih koji će to da kritikuju. Videćemo kako ćemo naredne godine to da organizujemo, na automobilu ću sigurno imati reklamu. Vrednost te reklame je između 500 miliona i milijardu evra kada se sve preračuna. Siguran sam da se moj automobil najviše video na televiziji upravo zbog stila vožnje, i to je sjajno za mene, ali i za moju zemlju.
Na priču o budžetu nadovezuje se i priča da bez pomoći ne bi mogao ništa da ostvariš.
- Želeo bih da zahvalim svim sponzorima koji su mi pomagali, da ih ne nabrajam sve. Do neba sam im zahvalan, posebno zemlji Srbiji i predsedniku Vučiću. On mi je prijatelj i cenim ga. Mnogo mi je pomogao, ne samo meni nego mnogim sportistima.
Kada vratiš film kad si bio dete, da li si sada na nivou koji si sanjao nekad?
- Još sanjam i nisam ostvario sve. Prvi put kad budem osetio da sam ispunio san, neću biti isti. A ne želim da mi se to desi, želim da sanjam o tome da mogu da budem još bolji i mislim da zato i opstajem u surovom trkačkom svetu. Nemam budžet kao neki, ali se borim svim snagama. Možda najveći san koji sam ostvario jeste da sam vozio na stazi sa Sebastijanon Lebom. Bio mi je idol, po meni je on najbolji vozač svih vremena.
Pa ti su mu pravio probleme na stazi.
- Pa jesam (smeh). Ne znam kako, ali došao sam do situacije da vozim s njim. Posle toga sam rekao: "E sad mogu da umrem, da se slupam, bilo šta..." U Francuskoj smo se svađali, nisam dao da me prođe, posle čega je izjavio da je frustriran zbog mene. A meni je to bilo neverovatno, super... Naredne godine, kada sam osvojio titulu u ETCC, u jednom intervjuu je rekao da me zna i da sam brz. I naredne sezone ću biti u društvu samog krema.
Predrag Gajić/Kurir sport, foto: Vlada Šporčić, promo
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Ova tri igrača će biti najveća opasnost za Srbiju na Mundijalu
