U razgovoru za "Večernji list", Nikolićeva koja se s prijateljicom nalazi u selu Ožegovci blizu Pakraca na desetodnevnom odmoru u kućici svog muža Paje Ćasića, govorila je o svom životu, ali i borbi za stan.
Ona se nakon završetka karijere zaposlila u SIZ-u za fizičku kulturu u zagrebačkom kvartu Dubrava, a kao uspešna sportistkinja dobila je i stan od grada.
Tu je upoznala supruga Paju, koji je radio kao policajac i rodila ćerke Jelenu i blizance Milana i Dejana.
Problema nije imala sve do juna 1991. godine kada je dobila otkaz i kada je njihov stan dodeljen drugom policajcu.
Odselila se na brzinu nakon pretećih telefonskih poziva, a medalje, pehare i novinske tekstove spasila je prijateljica Danijela Ungar.
U Srbiji, međutim, ona i familija nisu dočekani raširenih ruku, piše list i citira izjavu Nikolićeva da ona i familija nikom ništa nisu učinili, a niko ih nije želeo.
"Živela sam u garaži kod roditelja u Ćupriji i nisam imala posla. Spasao nas je poziv iz Kruševca gde sam dobila posao trenera u atletskom klubu, ali sam radila i mnoge druge poslove jer sam se morala brinuti za familiju", rekla je Vera.
Prema nejnim rečima, muž joj nije radio devet godina, sve dok nije Milošević otišao s vlasti, i tada mu je lično pomogao Zoran Đinđić.
Sve je, kaže, to izdržala jer je veliki borac i jer je uz sebe imala muža i decu, a sad je tu i petoro unučadi.
"Moja familija moj najveći životni uspeh", kaže Vera.
Sada je u penziji koju delom dobija iz Hrvatske, a delom iz Srbije.
U Hrvatsku se prvi put vratila 2002. godine, pre četiri godine ponovno je uspostavila kontakt s bivšim klubom, ove godine bila je i na Hanžekovićevom memorijalu, a u Aleji sportskih velikana na jezeru Jarun postavljen je i njen pano.
Međutim, nije uspela da dođe do svog stana u Zagrebu. Podnela je zahtev za trajno zbrinjavanje, ali su ga odbili uz obrazloženje da muž ima kuću u Ožegovcima od 35 kvadratnih metara.
Vera tvrdi da je on suvlasnik s bratovom suprugom što znači da su ona i muž vlasnici samo 17,5 kvadrata.
"Žalili smo se i tad smo dobili rešenje u kome piše da će neko doći da to proveriti u roku od godinu dana. Prošle su tri godine", rekla je Vera i naglasila da neće odustati jer želi da ima svoje mesto u Zagrebu. "Tamo sam provela velikI deo svoje mladosti, tamo sam rodila decu, tamo imam prijatelje. Poražavajuće je da kad dođem u Zagreb moram odsesti u hotelu", rekla je Nikolićeva koja se nada da će joj pomoći prijatelj još iz Olimpijskih igara u Meksiku, nekadašnji košarkaš i pomoćnik ministra za sport Petar Skansi.
Vera u Ožegovce dolazi zbog mira, ali je sada ponela televizor jer ne želi da propusti zbivanja na Olimpijskim igrama.
To je bila prilika da se priseti kako je u Londonu, u julu 1968. godine, oborila svetski rekord u trčanju na 800 metara.
Dvadesetogodišnja Ćuprićanka koja je već imala titulu evropske prvakinje iz Budimpešte, postala je preko noći sportski idol tadašnje Jugoslavije, a od nje se očekivalo da na Olimpijskim igrama u Meksiku osvoji zlato. Zbog velikih očekivanja i treme ona je nakon 300 metara stala.
"Tada je u mojoj glavi nastao prekid filma. Nesvesno sam otišla u olimpijsko selo, obukla se i odšetala u grad. Na klupi po kiši nakon 24 sata pronašao me policajac i vratio u olimpijsko selo", rekla je Vera.
Vera kaže da joj niko zvanično nije ništa prigovarao ali, u maloj sredini kao što je bila Ćuprija više nije bila dobrodošla.
Krenule su razne priče i tada je znala da, ako želi da se i dalje bavi sportom, mora otići u drugu sredinu i naći trenera kome će verovati. Bio je to Leo Lang, pa je s treninzima nastavila u Atletskom klubu Dinamo u Zagrebu za koji je osvojila bronzanu medalju na prvenstvu Evrope u Atini i zlatnu na prvenstvu u Helsinkiju, podseća "Večernji list".
