Selektor rukometne selekcije Srbije Dejan Perić u intervjuu za Kurir priča o zadacima koje je postavio pred sebe, odnosima s igračima, ljubavi prema slikarstvu i književnosti...Koliko se vaš posao promenio od kada više niste v. d. selektora?- Na početku trenerske karijere radim najodgovorniji posao, što je privilegija malog broja ljudi i predstavlja veliku čast za mene. Nikad mi nisu bili važni trajanje ugovora ili njegov iznos, jer vas samo rad i dobri rezultati ostavljaju na nekoj poziciji.Koje ste zadatke stavili pred sebe?- Morate sebi postaviti visoke ciljeve, da vas to posle, kad to neko od vas zatraži, ne bi poremetilo. Određeni sistem rada može da bude najbolji na svetu, ali ako ne ubedite igrače da veruju u njega, onda niste ništa uradili. Želimo da odemo na EP u Poljsku, ali ne mogu da planiram unapred, već samo zdravo da sanjam, a snovi će se ostvariti ako zaslužimo. Zato sanjam Olimpijske igre u Riju.Kako su igrači to prihvatili?- Odmah sam im rekao: „Prednji deo, gde su vam lice i srce, ne može niko da vam čuva, to morate sami, a važno je da imate nekoga ko vam čuva leđa.“ Mi ovde stvaramo zajedništvo, jer to daje rezultat.Smeta li vam kad kažu da su golmani posebna sorta?- Kao individualci, imamo drugačiju percepciju. Kada si sam na golu, naučiš da se nosiš s svojim strahovima i shvatiš da ne postoji alibi jer imaš liniju koja govori da li je lopta ušla ili nije. Niko ne može da bude kriv osim tebe.Specifični ste i po tome što vas interesuju književnost i slikarstvo.- Reči su blago koje ne treba rasipati, jer onaj koji sve kaže, spreman je i da sve uradi i zato treba paziti šta pričate. Slikarstvo jeste moj hobi već 15 godina, a sve je počelo kad sam kao igrač povredio rame, a morao sam nešto da radim rukom. Uzeo sam boje i četkicu i počeo da slikam.Kada biste svoju viziju sporta prebacili na platno, kako bi to izgledalo?- To bi bila četiri Sunca u četiri različita godišnja doba, jer je to život.
Uspela misijaĐORĐIĆ ĆE IGRATI ZA NASKako vam je pošlo za rukom da konačno privolite Petra Đorđića da igra za Srbiju?Razgovaramo još od septembra, ali nismo želeli da žurimo jer je Petar bio povređen. Sad smo ponovo konkretizovali priču, a ono što me posebno raduje jeste činjenica da Đorđić želi da igra za Srbiju. On je fenomenalan igrač i momak, o kom imam visoko mišljenje i o njegovim nastupima za nacionalni tim odlučivaće forma u kojoj se nalazi i moja trenutna proceba - objašnjava Perić.ApolitičanRUKOMET JE MOJA POLITIKAImate li vremena za politiku?- Sport je moja politika i moje životno opredeljenje. Odem u crkvu, poštujem tuđe mišljenje i vere, a znam da je Bog samo jedan. Mene to ispunjava mirom, sigurnošću, toplinom i zahvalan sam za put kojim idem, jer osećam i verujem da je Gospod sa mnom. Ne sudim drugima i ne gledam u njihov novčanik, tanjir i krevet.HedonistaKUVAM ZEČJI PAPRIKAŠPostoji li još nešto što vas opušta, osim slikanja?- Rado idem na pecanje, mnogo pažnje posvećujem komunikaciji s ljudima, a volim i kuvanje, tako da često kuvam za prijatelje. Hedonista sam, uživam u dobrom vinu i hrani, ribi na roštilju, ribljoj čorbi, zečjem paprikašu, dobrom bifteku, raznim salatama....
