Prvi vikend ETCC šampionata, koji je vožen na čuvenoj stazi u Budimpešti, Hungaroringu, protekao je odlično po našeg asa Dušana Borkovića. Duca je na prvoj trci bio peti, dok je drugu završio ubedljivo ispred konkurencije.
Uz vozačko umeće koje je veoma veliko, Borković je u glavnom gradu Mađarske imao odličnu podršku navijača, ali su se dva zaljubljenika u brzu vožnju izdvojila.Negde na desetak kilometara od Hungaroringa, autobus koji je prevozio novinarsku ekipu, prijatelje i sponzore našeg asa, obišao je dva automobila zastava 750 na autoputu. Ionako interesantan prizor dobio je na značaju kada smo na "fićama" videli srpske zastave, te prezime Borković. Nedugo pošto smo stigli do staze i obavili proceduralne formalnosti, na parking kod Hungaroringa stigli su i junaci ove priče - otac i sin Dragoljub i Milan Marinković i objasnili nam otkud navijačka strast koju gaje prema Dušanu.
- Na trke sam krenuo iz revolta. Propagiraju se alkohol, droge za omladinu, a ovim momcima koji na svakoj trci stavljaju glave u torbe niko neće da pomogne i da ih podrži. Ducu pratim od 2013. godine i trke u Belgiji na kojoj se lupao sa svojim Seatom. Od tada sam na svakoj trci. Gde on tu i ja i moj "fića". Prošle godine mi je poslednja trka bila u Belgiji, jer ne mogu da idem do Maroka, Kine, Rusije i tako. Ali idem svuda po Evropi, hteo sam i u Nemačku ali je napustio WTCC šampionat. Duca je mnogo interesantan i normalan dečko u odnosu na ostale. Sednu u alfu, BMW, udare po gasu... - objasnio nam je Marinković senior.
On je u svom belom "fići" (sin vozi crvenog) iz Beograda krenuo u subotu u ranim jutarnjim satima i to mu je bila prva ovogodišnja vožnja.- Ovaj moj je 1979. godište, a sinov '85. Nemam pojma koliko je prešao jer na njemu to ne može da izađe. On ne ide na kišu i sneg. Evo, početak maja a ovo nam je prva vožnja ove godine. Krenuli smo jutros u šest i trebalo je da stignemo oko 11, ali smo zalutali - kaže Dragoljub i dodaje da je rodom iz Ljiga, da je živeo u Beogradu radeći "svašta", ali da je tri godine pred penziju odlučio da se vrati u Ljig.
Mlađi Marinković otkrio nam je na koji način lakše podnosi prelazak velikog broja kilometara. On je u svoju ljutu mašinu ugradio dobru muziku, pa mu veći deo zadnjeg sedišta zauzima ogroman Pionirov zvučnik. A, kako i koliko "prži" mogli smo i sami da se uverimo.- Evo, vidite, kako voda psokakuje na prednjem sedištu - uz osmeh nam je rekao Milan, dok je demonstrirao moć svog muzičkog uređaja.Budimpeštu smo svi, uključujući i Marinkoviće napustili zadovoljni i dobro raspoloženi zbog Borkovićevog ostvarenja, a pred polazak smo saznali još jednu avanturu njegovih navijača.- Kad smo išli za Belgiju promašili smo put, pa smo završili u Lukesmburgu - rekli su nam svojevrsni pustolovi, pre nego što smo jedni drugima poželeli srećan povratak u Srbiju.
