Oko 1500 teniskih fanova na tribini zasulo je aplauzom Karla Bera i Dika Vilijamsa nakon uzbudljivog četvrtog kola Longvud Čelendž Boula 1912. Starije generacije su se složile da je meč bio najbolji u istoriji turnira. Tokom pet setova tog toplog julskog prepodneva, Ber i Vilijams su delili isti teren. Međutim postoji i mnogo jača veza između njih dvojice - veza stvorena ne na sunčanom terenu, već u ledu. Naime, samo 12 nedelja pre toga, dva tenisera preživela su jednu od najvećih tragedija 20. veka - potonuće Titanika.Ber se sa svojih 26 godina istakao kao teniser na Jejlu, a 1907. bio je dubl finalista na Vimbldonu i član tima SAD Dejvis kupa. Kada se ukrcao na Titanik, Ber je imao mnogo važnije stvari od tenisa na umu, 19-godišnju Helenu Nevsom, piše Newsweek.rs.Dok je Ber bio na izmaku svoje teniske karijere, Vilijams je svoju tek započinjao. Ovaj 21-godišnji potomak Bendžamina Frenklina, imao je američke krvi u svojim venama, ali je rođen i odrastao u Evropi. Njegov odlazak u Ameriku kako bi učestvovao na letnjem teniskom kolu pre maturiranja na Harvardu, odložen je zbog malih boginja. To mu je omogućilo prividnu sreću, jer je sa svojim ocem Čarlsom otišao na prvo istorijsko putovanje Titanikom. Vilijams i njegov otac večerali su za stolom kapetana Edvarda Smita 14. aprila 1912. godine pre nego što su legli da spavaju. Neposredno pre ponoći, probudio ih je udar broda u ledeni breg. Čarls Vilijams u početku nije bio zabrinut. Decenijama je plovio preko Atlantika na brodovima koje je oštetila santa leda, a rupe su obično rutinski bile zakrpljene.Otac i sin spasili su se tako što su obukli prsluke za spasavanje ispod svojih kaputa, pokušavajući da sačuvaju toplotu tako što su se šetali po palubi i vozili sobni bicikl u prostoriji za treniranje.
Ber, koji je bio budan kada je došlo do sudara, probudio je Nevsom i njenu majku i očuha. Kada se situacija već pogoršala, uskočili su u čamac za spasavanje ostavljajući iza sebe tragediju i užas koji je postajao sve veći kada je Titanik počeo da tone u more.Vilijams se vratio nazad na palubu i svom ocu glasno uzviknuo "Brzo! Skoči! "Međutim, baš u tom trenitku ogroman dimnjak srušio se i na mestu usmrtio Čarlsa Villijamsa. Izbegao je za dlaku Dika Villijamsa, koji je upao u ledenu vodu na -28 stepeni. Plivao je munjevitom brzinom ka čamcima za spasavanje koji su bili odvezani satima pre nego što su on, Ber i još 700 ljudi bili spašeni uz pomoć RMS Karpatija. Kada je Vilijams sav iscrpljen izvučen iz ledene vode, već ga je obuzimala hipotermija, a noge su mu bile opasno ljubičaste. Doktor na brodu mu je posavetovao amputaciju kako bi sprečio pojavu gangrene, ali Vilijams je odbio. "Meni će te noge biti potrebne", navodno je izjavio. Tokom putovanja za Njujork, Vilijams je šetao po palubi na svaka dva sata, čak i preko noći, kako bi povratio cirkulaciju. Uspeo je i u roku od nekoliko nedelja vratio se svom reketu. Ber je prvi put sreo Vilijamsa na brodu Karpatija, a tri meseca kasnije su zajedno igrali na terenu Longvud kriket kluba u blizini Bostona. Vilijams, dečak čudo, imao je neverovatno leto, osvojivši nacionalno prvenstvo na šljaci, prvenstvo u nacionalnom mešovitom dublu i državno prvenstvo u Pensilvaniji.
U Longvudu, fenomen je zasenio i savladao veterana Bera atletskom spremnošću u prva dva seta, ali je iskusni Ber smislio i izneo strategiju koja mu je donaela pobedu u naredna tri seta i meč je završen rezultatom 0-6, 7-9, 6-2, 6-1, 6-4. Boston Gloub preneo je narednog dana da "ukoliko je i jedan od 1.500 gledalaca otišao kući nezadovoljan, njemu je onda stvarno teško ugoditi."Njih dvojica ponovo su se takmičili nekoliko nedelja kasnije na Long Ajlendu, a sastali su se u četvrtfinalu Američkog prvenstva 1914. (današnji US Open). Vilijams je veoma lako pobedio u oba seta na putu ka prvoj od svoje dve nacionalne titule. Pre nego što je završio karijeru, Vilijams je bio član pet pobedničkih Dejvis kup timova i dobio Vimbldon dubl titulu, dva U.S. dubl prvenstva i zlatnu medalju na Olimpijadi 1924. za mešovite dublove.
Iako je i Ber još neko vreme imao uspešnu karijeru, na kraju ga je stigla takozvana krivica preživelog i 1917. godine je doživeo nervni slom, nakon čega je neko vreme proveo u mentalnoj instituciji.Kao što je slučaj sa mnogima koji su se ukrcali u čamce za spasavanje na Titaniku, Ber je nailazio na razne glasine i priče o svojoj hrabrosti. Ipak jedino što je rekao o najtragičnijoj noći njegovog života jeste: "Tada smo se nadali da je bilo dovoljno čamaca za sve putnike."Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:IMPERIJA U ZALASKU: Ove dve zemlje do 2050. prestižu SAD kao prvu ekonomiju sveta (FOTO)NEPRIZNATI PRONALAZAČ: Ovo je najstarija fotografija na svetu, a evo zašto ne znate za njenog tvorca (FOTO)Zoran Ivošević za NEWSWEEK: Kako Ustav Srbije diktira Vučićevu i Nikolićevu izbornu kombinatorikuHRVATSKI MINISTAR ODBRANE: Srbija nije pretnja, ali je rusko prisustvo u Republici Srpskoj realnostNA POMOLU SUKOB U JUŽNOM KINESKOM MORU: Trampova nejasna strategija pokrenula odmeravanje snaga
