Nikad se ne zna šta vam život sprema, a pravi primer za to je Beograđanin David Jutrša koji je od teškog detinjstva, kada bukvalno nije imao šta da jede, postao jedan od najuspešnijih bankara, i to na Vol Stritu.
"U gimnaziji sam čekao da mi drug kupi užinu da bih imao šta da jedem. Roditelji su se trudili da ne osetim koliko skromno živimo, ali u jednom trenutku je sve palo na mene. Počeo sam da glumim u serijama i radim poslove sa strane i jedini izdržavao celu porodicu" kaže Jutrša. Snalazio se kako je umeo, prao je sudove, predavao ekonomiju u zatvoru, fizikalisao, bio kuvar, a onda dobio zlatnu priliku. Sa 19 godina dobio je stipendiju za Grinel koledž u Ajovi tako da se spakovao i otišao u Ameriku. Imao je samo jedan cilj - da postane uspešan bankar na Vol Stritu. Kako njegov koledž nije smatran dovoljno elitnim da bi konkurisao na čuvenoj berzi, odlučio da lično kontaktira poznatog bankara iz najjače banke.
Posted by Давид Јутрша on петак 30. јануар 2015.
"Poslao sam mu najmanje 60 mejlova i zvao njegovu sekretaricu sve dok mi nije naučila ime. Na kraju mi se čovek javio, rekao da ceni upornost i zvao me na intervju za posao", priseća se.
Ipak, na tom poslu ne postoji opušten dan kao ni privatan život.
"Jedan od šefova mi je jednom prilikom naredio da uključim spikerfon, a potom se izdrao na mene tako da svi okolo čuju. Razlog – boja na grafikonu je bila pogrešna nijansa plave. Deluje smešno, ali kada se radi o projektima od više milijardi dolara, greške ne smeju da postoje. Svi ti ljudi u odelima krvavo rade za nezamislive pare. Nije baš kao u filmu. Razbacivanja parama, prejedanja, i opijanja su svakodnevica. Jedan od mojih kolega se toliko napio tokom naše slobodne večeri da se narednog jutra probudio u bolnici. Sutra se uredno pojavio na poslu", otkriva Jutrša.
On danas živi u Vašingtonu i sa samo 22 godine radi za Međunarodni Monetarni Fond u glavnom gradu SAD."Sasvim mi je jasno da bih, da sam ostao u Srbiji verovatno bio nezaposlen", zaključuje ovaj mladić.
(24sata.rs)
