Bez veze u Srbiji ne može da se dobije dobra lekarska pomoć. Da li ste ovu rečenicu koju je izrekao profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, prvi put čuli iz njegovih usta? Niste. Čujete je svakodnevno od svojih prijatelja, rođaka, komšija... Toliko puta su je izgovorili obični ljudi da je već i vrapci na grani znaju. Ali njihove vapaje niko nije čuo.Zašto je onda ova rečenica u javnosti odjeknula tek kad je izašla iz usta stručnjaka s profesionalnim integritetom? Kako to da je nekima tek sad zaparala uši. Kako to da su pojedinci u njoj pročitali uvredu na svoj račun? Šta je tu sporno kad ne postoji nijedan oboleli čovek u Srbiji koji se s njom neće složiti? Kojoj je to moralnoj gromadi zasmetalo što je profesor Ristić rekao da među lekarima ima šarlatana koji su fakultet završili preko veze kad je to odavno zastarela vest?Na koga je direktor Kliničkog centra Srbije mislio kad je rekao da pojedinci ruše ugled zdravstvene ustanove kojom upravlja, odgovor znaju pacijenti koji bez para nisu mogli da dođu na red za operaciju. Koliko god da je žestoka paljba osuta po profesoru Ristiću, on je postigao cilj. Problem je postao javan, a prozvani su sami istrčali na brisani prostor.
