Imao je samo 13 godina kada je legendarni pevač umro i trebalo je da prođu godine da bi mali Aleksandar skupio hrabrosti i suočio se sa činjenicom da ga više nema. On sada ima 39 godina.
"Bio mi je šok kada je umro. Znao sam da je bio teško bolestan. Na prvoj operaciji koju je imao izvadili su mu bubreg na VMA. Ja sam kasnije saznao da su možda mogli da ga spasu. Ali nisu, i onda je njegov rak prostate metastazirao na drugi bubreg i onda mu je samo ostala dijaliza. Iskreno, ne verujem da bi on želeo i voleo da živi tako, da ostane bez bubrega i da ga vode na dijalizu. Nije bio takav, on je voleo da uživa u životu", sa setom u glasu objašnjava Aleksandar, koji je u Torontu završio filmsku školu.
"Kod kuće je bio uvek običan čovek. Tek kada sam posle njegove smrti otišao u Kanadu, pa video da moji prijatelji i njihovi roditelji slušaju njegove pesme, tek tada sam zaista počeo da shvatam koliko je važan moj otac i njegove pesme. S druge strane, ja sam živeo s njim dok je pisao, stvarao sve te poznate pesme. Bio sam tu, pored njega, dok još nisu ni postojale", priča Aleksandar.
"Radim kao tonac za koncerte, ali imam i svoj studio, u kojem snimam muziku, uglavnom elektronsku. Radim sa mnogim kanadskim umetnicima, reperima, ali snimam i svoje pesme. Menadžer Bane Obradović me nagovara da mu ih dam, možda i nešto objavim. Ipak, nikada nisam hteo da prolazim na prezime, nikada nisam hteo da se poredim sa ocem. Voleo bih da moja muzika prođe isključivo ako je dovoljno dobra, a ne zato što sam Tomin sin", otkriva Aleksandar, koji priznaje da postoji mogućnost da zapeva u “Areni” 28. septembra u tatinu čast.
Alo
