Naime, ona je Tinu, Marijani i Izabeli ispričala svoju ispovest o najtežim trenucima u životu, i ostavila ih u neverici.
"Meni keva u zatvoru i izdešavao mi se pakao u životu sa svih strana. Mislila sam dotakla sam dno života. I onda ono što mi je bilo presudno je svađa u kući. Posvađala sam se sa babom i tetkom, samo što tuče nije bilo. Tačnije, tetka je mene udarila, ja sam samo spustila ruku i u tom momentu ti se desi eksplozija. Kažem tetki da idem da se tuširam. U tom momentu haos u glavi", rekla je Teodora a onda je otkrila šokantne detalje.
"Odem ja, skinula majicu, zaključala se u wc i plačem. I u jednom momentu dižem glavu i kako sam se pogledala u ogledalo ja rekoh "sad ću da se ubijem". Otvaram ogledalo, uzimam žilet i stavljam ga na ruku. U jednom momentu prislonim ga jako, pogledam se u ogledalo i nekako, same sebe mi bilo žap. Ne mogu da vam objasnim tu scenu. U jednom momentu krenula da brišem suze i po faci vidim da mi pršti krv. Nisam ni osetila, ja sam sebi celu ruku otvorila. Presek stanja, umirem. Imam 15-16 godina i ono, umreću, šta da radim."
Radoičićeva je ispričala šta je dalje radila i kako je uspela da izvuče živu glavu.
"Brzo sam se obukla, navukla rukav, faca mi krvava, i rekoh gotovo, idem sada pa šta bude biće. Izlazim iz WC-a i rekoh sad ću da se pozdravim sa svima u kući. Dolazim do babe i kažem "možda se pozdravljamo poslednji put u životu", on ništa. Ja kod tetke u sobu, ona mi zatvori vrata ispred nosa. Izlazim napolje iz zgrade, zgrade gde sam rođena, gde sam ceo život provela, osećam da ne mogu da dišem. Gledam ono oko sebe, volim stepenice te, volim interfon, grafite, sve volim. Tada mi je samo na pameti bilo da želim da vidim svog brata, samo njega. I ne možeš da veruješ šta je sudbina. Ja odlazim do trafike koju su u to vreme držali drugaricini roditelji, gledam je kroz ono prozorče stare trafike, faca mi krvava, ona me pita šta mi je. Ja joj pričam i plačem, umirem, gotovo je i ona kao šta pričaš, ja joj pokažem rukav, meni rukav skroz krvav. Ona mi stavi neku krpu, ja joj kažem: "Ne zanima me ništa, ne treba mi, ja sam došla da umrem kod tebe. Ja nemam pored koga da umrem sad." I riba mi priča da zovemo mog bivšeg dečka Mihaila, i ja kažem da samo hoću da pušim cigarete, gubim se, nije mi baš.
Idemo i samo mi na pameti kad bih videla svog brata. I nije prošlo 10 sekundi, on ide sa društvom ka nama. Tu sreću ne mogu da opišem. Sve krijem od njega, a mislim se "Koliko te volim", veću tugu ne možeš da zamisliš. On je otišao, a mi smo zvali tog mog bivšeg dečka, on me odvezao u bolnicu. Tamo ušivanje, transfuzija. Izlazim iz bolnice i razmišljam, mogla sam da umrem, da ne vidim ni ta vrata od bolnice. Tek tada sam ja istinski počela da verujem u sebe, ali i u svoje postupke pa i sve dalje. Ljudi mi kažu da sam debil, pokušala sam da se ubijem, ali ne, to mi je lekcvija bila gde sam shvatila kolika sam budala bila što nisam imala samopouzdanje, nisam sebe poštovala, nisam se volela pre svega. E od tog dana ja sam zaljubljena u sebe, i sebe ne dam nikom, sama sam sebi najbitnija", ispričala je.
U njenu priču nadovezala se i Marijana koja je sa 15 godina pokušala sebi da oduzme život zbog mučnog života.
Šta su još otkrile Teodora i Marijana, pogledajte u video snimku:
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
