Prvi maj u sređenijim zemljama okuplja radnike na ulicama koji protestuju tražeći svoja prava, a u Srbiji se ovaj dan vezuje za odmor i roštiljanje u prirodi.I naše pevačice oduvek su volele ovaj praznik jer su s društvom odlazile na uranak. Sad baš i nije tako, jer za odmor nemaju vremena. Ana Nikolić, Romana Panić i Mira Škorić tog dana će pevati i neće biti sa svojim prijateljima.One su iskusile kako je to kad se uzme alat u ruke i prione na težak posao. Svidelo im se da budu u koži radnika, ali samo nakratko. Bušilicu, čekić i radno odelo ipak ostavljaju drugima, jer svoje zanimanje nikad ne bi menjale.
Ana NikolićRAD NA GRADILIŠTU LAKŠI JE OD PEVANJABila si Titova pionirka. Kako pamtiš to vreme?- To je bilo veoma srećno vreme, lepo se živelo. Bila sam mala da bih bila svesna svega, ali dobro se sećam radosti zbog porodičnog odlaska na more, u Makarsku.Po čemu pamtiš Praznik rada?- Praznik rada pamtim po neradu (smeh)! Svakog Prvog maja sam išla s društvom na planinu Grzu nadomak Paraćina, gde smo palili logorsku vatru i uživali u kampovanju.Da li bi pristala da budeš deo radne akcije?- Tokom srednjoškolskih dana bila sam organizator radnih akcija. Nikad se nisam libila fizičkih poslova i sve što sam stekla bilo je isključivo radom i trudom.Imala si priliku da provedeš dan na gradilištu. Da li ti je bilo naporno?- Bilo mi je zadovoljstvo i, iskrena da budem, baš sam se odmorila. Posao kojim se bavim mnogo je teži i iscrpniji od svakog fizičkog. Sagraditi karijeru mnogo je teže nego, recimo, sagraditi tri solitera.(Z. S. R.)
Mira ŠkorićBILA BIH SREĆNIJA DA SAM KASIRKAKako proslavljaš Prvi maj?- Ništa posebno i spektakularno. Ovaj praznik je važan za prave radnike.Koje poslove voliš da radiš?- Ne bi me bilo sramota da radim bilo koji pošten posao. Možda bih u životu bila srećnija da sam kasirka.Kako si zaradila svoj prvi dinar?- Na poslu koji najviše volim da radim - pevajući. Taj novac sam odmah potrošila, a već od sledećih nastupa sebi sam kupila „jugo“.Kako se snalaziš kada treba nešto da popraviš u stanu?- Ja to popravim, pa na kraju dođe deset majstora da to popravljeno ispravi. Nedavno mi se pokvarila veš-mašina i prijatelji majstori su me usmeravali šta da uradim, ali i pored svih instrukcija napravila sam karambol i poplavu u stanu. Moglo je da se pliva po kući.(Lj. S.)
Romana PanićVOLELA SAM 1. MAJ JER SE NIJE IŠLO U ŠKOLUPo čemu pamtiš Praznik rada?- Uvek sam mu se radovala jer se tih dana nije išlo u školu. Išla sam na piknik s roditeljima i društvom. I danas ga slavim. To je moj simbol druženja s prijateljima. Tradicionalno sam išla na Zlatibor, a ove godine ću taj dan provesti u Crnoj Gori. Uveče ću raditi, ali to mi nije teško jer je muzika moj život.Da li si nekad bila na radnoj akciji?- Jesam, i to više puta. Dok je bila stara Jugoslavija i komunističko vreme, postojala je organizacija izviđača, pa smo čistili grad i školska dvorišta. Po čemu pamtiš doba kad si bila Titova pionirka?- Ja sam među poslednjim generacijama Titovih pionira. To je kao polaganje životnog ispita. Imali smo plave kapice i crvene marame, čekali smo štafete i pevali smo „Pozdravite moga tatu“, „Zemljo moja“, „Računajte na nas“.(M. D.)
