"Pevač, Mrčajevci i normalan i običan čovek", to sam ja - kaže folk zvezda Miroslav Ilić, koga u Srbiji, ali i celom regionu nije potrebno posebno predstavljati jer njegova slava ne jenjava uprkos činjenici da je na sceni više od četrdeset godina.
"Ove godine navršiću 65 godina. Zadovoljan sam svojim životom jer je bilo mnogo više lepote nego ružnih stvari. Ostvaren sam kao suprug, otac i deda, ponosan na karijeru. Uvek sam bio iskren, tako da moram da priznam da bih se odrekao nekih stvari koje sam napravio poslovno i privatno. Iako će me bar pet mojih pesama nadživeti i ostati iza mene kao pesme koje se i dalje rado slušaju, poput „Devojke iz grada“ i „Božanstvena ženo“, neke druge bih voleo da nikada nisam ni snimio. Takođe bih se odrekao dana pijanstava u kojem nisam umeo dobro da se ponašam, imao sam nezgodnu narav kad popijem, ali na sreću to je sve daleko iza mene", pomirljivo kaže Miroslav.
"Bio sam živo dete, ali stidljivo. Najviše od svega me je zanimao fudbal. Dok su moji drugari sanjali da odu iz sela i postanu vlasnici kafana i butika, ja sam maštao da postanem ozbiljan farmer, a noću sam sanjao kako sam Džon Vejn. On je bio moj omiljeni lik", kaže pevač.
Ako danas za nečim žali, to je što njegova majka nije doživela da ga vidi srećnog i ostvarenog sina Mira.
"Mama mi je umrla sa 47, kad je meni bilo 25. Brinula je kako ću kroz život i da li ću uspeti jer sam se oženio kao student sa 20 godina Gordanom koja je tek trebalo da napuni 19. Došla su deca Marko i Marija, a u selu sam živeo sve do 37. godine. Mnogo mi je žao što moja majka nije dočekala da vidi da sam nešto napravio i stekao. Mislim da sam sve dobre osobine nasledio od nje".
Ne krije da mašta o povratku u rodni kraj, kod oca Živorada, kojeg redovno obilazi.
"Hoću da napravim kolibu na obali Morave i kupim dvadesetak ovaca kad se povučem sa scene. A to će biti kad vidim u očima publike da više nisam interesantan".
(Puls)
