U Aleji velikana na gradskom groblju Bare u rodnom Sarajevu juče je sahranjen Kemal Monteno, čovek koji je od svega ponajviše umeo da se poigrava rečima i notama, stapajući ih u stihove i melodije koje će se pevati još mnogo godina.Na večni počinak velikog pevača ispratili su najmiliji - supruga Branka, ćerka Andrijana, sin Đani i unuke Lejla i Lora i više od 4.000 ljudi, pevajući uglas „Sarajevo, ljubavi moja“.
Neverica- Mnogo nam je teško. Još ne možemo da verujemo da nas je napustio. Zahvaljujem svim prijateljima, koji su nas tešili ovih dana. Sve ovo nam teško pada. Kada smo ušli u sarajevski stan, sve nas je još više podsetilo na oca. Gotovo da nismo imali snage da posetimo Bare i da ga sahranimo. Moramo skupiti snage da ovo zajedno prebrodimo - rekla je Kemina ćerka.Od pevača se oprostio i Rade Šerbedžija, koji i ovoga puta nije mogao da zadrži suze.- Najbolji prijatelju, govorim u ime tvoje porodice, kolega i tvoje raje od Vardara do Triglava. Svi smo mi tvoja familija. Pesme koje si pisao bile su nebeska muzika naše mladosti. Tvoji stihovi sačuvali su tokom rata dostojanstvo grada. Učio si nas da praštamo i kako da se nadamo. Ti si naš heroj. I nebo danas plače za tobom ledenim suzama - uputio je Rade Šerbedžija nad odrom poslednje reči svom prijatelju.Odlazak velikana najviše je pogodio njegovu suprugu Branku. Ona je, oprhrvana bolom i pod jakim sedativima, jedva stajala na nogama, a sve vreme ju je pridržavao sin da se ne sruši. Smrt deke teško su podnele i njegove unuke, koje neutešno nisu prestajale da plaču.Na komemoraciji u Narodnom pozorištu, koja je prethodila sahrani, prigodnim govorom od Kemala oprostili su se i Zdravko Čolić, Dino Merlin, Nikša Bratoš i predstavnici Grada Sarajeva i Ministarstva kulture.
Estrada na okupuKemal je preminuo pre nedelju dana u Zagrebu u 67. godini, samo mesec dana nakon što mu je presađen bubreg, koji je čekao pune tri godine.Prema sopstvenoj želji, u večni mir i spokoj uplovio je baš u Sarajevu, gde je bio cenjen, poštovan i voljen. Monteno je nakon nesrećnog rata izjavljivao da to nije grad koji poznaje i u kome je odrastao, ali mu je podario još sedamdesetih jednu pesmu i nezvaničnu himnu „Sarajevo, ljubavi moja“.Poslednju poštu Kemi, kako su ga iz milošte zvali bliski prijatelji, mimohodom do večne kuće uz suze na licu odali su Gane Pecikoza, Neda Ukraden, Dušan Svilar, Haris Džinović, Branka Sovrlić, Al Dino, Saša Matić u pratnji supruge, Željko Samardžić, Halid Bešlić, Žera, Zijo Valentino i drugi.
Dino MerlinZBOG KEME SAM IGRAO RULETMnoge uspomene me vežu za tebe, a jedna mi je obeležila život. Imao sam 10 godina kad sam na jednoj audiciji pevao „Dušo moja“. Dobio sam prvi aplauz, a i jedna devojčica me je prvi put pogledala. Mnogo godina kasnije sreli smo se u Zagrebu. Igrao sam rulet prvi put u životu. Obojica smo izgubili novac. Ništa nisam izgubio, već sam dobio vreme s tobom - rekao je Merlin.Zdravko ČolićMONTENOVA PORODICA BILA JE I MOJAKemal Monteno je odredio moju karijeru kad mi je dao da snimim pesmu „Sinoć nisi bila tu“, koja je bila namenjena Josipi Lisac. Njegova porodica postala je moja. Bio mi je kao brat. To zna cela njegova porodica. On nije otišao. Njegova muzika nastaviće večno da živi - kaže Čola.
