Kad mi je prijateljica Zorica Lazarević, koja krajem januara na svet treba da donese jednu malu Anastasiju, nedavno pomenula da samo za dečja kolica mora da izdvoji najmanje 500 evra, bila sam u šoku. „Pa šta se čudiš kad jedno pakovanje pelena košta 1.600 dinara“, odgovorila mi je da me otrezni. Vau, pomislila sam, naše porodilje su stvarno heroji. Troškove koje one imaju ne bi mogla da pokrije ni ona plata od 500 evra, koju je Vučić obećao tokom praznika.I samo što rekoh da više ništa ne može da me iznenadi, stiže vest da Aleksandar Vulin (onaj isti što je pre emigriranja u ministarsku fotelju bio najzakletiji levičar u Srbiji) priprema propise kojima smanjuje naknade za porodilje.
Tako će, recimo, žene koje su pre porodiljskog bile zaposlene manje od šest meseci s platom od 40.000 dinara primati 13.000 umesto 20.000 dinara naknade. Bravo, ministre, baš lepo osmišljena strategija za državu u kojoj svake godine nestane grad od 30.000 stanovnika.A onda, kao šlag na tortu, juče po izlasku iz autobusa na Zelenom vencu dobijem kalendar od aktivista SNS sa čestitkom na kojoj piše: „Hvala na razumevanju i poverenju za sve teške i bolne reforme“. Vala, razumevanje za ovakve reforme nikad nećete imati, a i poverenje ste odavno prokockali.
