Kao devojčica maštala sam o budućem suprugu i zamišljala kako će izgledati. Najvažnije mi je bilo da bude dobar čovek. Udala sam se za popa, verujući da sam našla to što sam tražila. Međutim, umesto obećanog raja, dobila sam pakao - premlaćivao me je, vređao, pretio, nanosio mi bol!Natalija Đ. je 12 godina bila udata za sveštenika.- Psihički je počeo da me maltretira još dok smo bili u vezi. Kinjio me je. Omalovažavao. Vređao. Međutim, imao je i dobru stanu. Bio je fin prema vernicima. Volela sam da ga gledam dok ih je pažljivo slušao, savetovao i pružao im podršku - priča Natalija:Napad besa- Kada sam ostala u drugom stanju, počeo je i fizički da me maltretira. Dobijao je napade besa. Počeo je da nasrće na mene i da iz čista mira baca stvari po kući. Njegova netrpeljivost vremenom je postala sve veća i učestalija!Godinama nije imala hrabrosti nikome da se obrati za pomoć.- Živeli smo u malom mestu. Ljudi su u njega gledali pa skoro kao u boga. Niko nije znao šta se dešava iza zatvorenih vrata. On me je stalno uveravao da mi niko neće poverovati. „Ja sam ugledan i poštovan, a ti si niko i ništa! Bolje bi ti bilo da ćutiš! Svi će misliti da si luda!“Dete sve gledaloDok je sveštenik u javnosti izigravao moralnog čoveka, u kući se pretvarao u monstruma.- Poslednji put me je izudarao tako da sam mislila da neću preživeti. Slomio mi je nos. Celo lice bilo mi je krvavo. Butina mi je nedeljama bila plava od šutiranja. A najstrašnije je bilo to što je sa strane naše dete to sve gledalo i plakalo. Tada sam rešila da se borim za sebe i za njega. Izbor više nije bio patnja ili sreća, već život ili smrt! A to nije izbor! - zaključuje ova nesrećna žena.
Pobegla krišomNAUČIO ME JE DA SE BOJIMNatalija Đ. je pomoć potražila u sigurnoj kući u Beogradu.- Mužu sam rekla da sam kod rođake. Ona mi je dala pare i došla sam u Beograd. U prvom trenutku sam bila toliko nesigurna u sebe, pa sam u savetovalištu rekla da moram da se vratim kući kako muž ne bi saznao da sam pobegla. To je strah govorio iz mene. Naučio me je da se bojim!
