Ona je kriva za sve. Za besparicu, katastrofalne puteve, loše zakone. Za posrnulo pravosuđe, korumpirane činovnike, javašluk u preduzećima. Država. Naša majka i maćeha.Kad poginu tinejdžeri, obično se sva krivica svali na sistem. Zašto se ne kažnjavaju pijani i bahati mladi vozači, šta radi policija i sudovi, ko štiti golobrade momke koji seju smrt po drumovima?! U opštem svaljivanju krivice s jednih na druge, zaboravljamo da ove nesrećne priče proističu iz porodice. E, tu je prava nadležnost. „Tata, kupi mi auto“, roditelji deci poklanjaju kola i motore i tako na morbidan način pokazuju ljubav. Zato što je tatin sin završio školu ili napunio 18 godina... A zapravo su mu u ruke stavili smrtonosno oružje - volan. Kobna kombinacija mladosti, neiskustva i alkohola sa autom od 2.000 kubika. Nesreća ne bira, bilo da su to sinovi bogatih i slavnih u moćnim mašinama, poput sina Nebojše Pavkovića, ili deca običnih ljudi koji su poslednji evro dali za polovan, ali besan auto.Od ludog provoda i brze vožnje, do krvi, suza, neverice, čupanja kose, kajanja... Dovoljna je samo jedna sekunda. Prokleti automobil. Onda je kasno.
