Potomci žrtava

TOPOVSKE ŠUPE: Beogradski Jevreji protiv Miškovićevog centra

Beograd

Autor:

Pobornicima ideje da se obeleži mesto stradanja Jevreja i Roma naročito smeta to što je veliki tržni centar plan prvog čoveka Delte

BEOGRAD - Lucija Rajner je poslednji put videla svog oca Vladislava 14. novemba 1941. godine kroz bodljikavu žicu koncentracionog logora u Beogradu. Te jeseni, Lucija i njena majka su mu donele hranu, pisma i posteljinu, kada im je stražar rekao da mu to više neće trebati. Njegovu sudbinu nikada nisu tačno saznali, ali pretpostavljaju da je ubijen zajedno sa još 6.000 Jevreja i 1.500 Roma koji su skončali u logoru.

Na mestu nekadašnjeg logora poznatog pod imenom "Topovske šupe" sada su ruševine išarane grafitima. Jedini spomen na jezivu prošlost ovog mesta je tabla prikačena na urušeni zid 2006. godine, kada je veći deo ovog poseda uveliko bio prodat za 35 miliona evra Miroslavu Miškoviću i Delti za potrebe izgradnje tržnog centra.

Lucija Rajner i nekolicina aktivista se bore kako bi sprečili da trag Holokausta nestane sa lica Beograda.

Posle Estonije, Srbije je druga evropska država koja je proglašena "očišćenom" od Jevreja, kada je 90 odsto od 16.000 predratnih pripadnika ovog naroda nestalo.

Srbija je potpisnica "Terezinske deklaracije" kojom se poziva da se vrati imovina oteta žrtvama holokausta, kao i da se identifikuju, zaštite i obeleže mesta masovnih stradanja žrtava. Međutim, primena ovog sporazuma je zakočena.

Pobornicima ideje da se oboleži mesto stradanja Jevreja i Roma naročito smeta to što je veliki tržni centar plan Miroslava Miškovića, jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu, koji je svoje milione stekao u vremenu raspada Jugoslavije, pod sankcijama, a njegova imperija je procvetala posle pada Miloševića.

Upitani u vezi sa Topovskim šupama, Delta ukazuje da je njihov izbor arhitektonska firma MYS koja će raditi projekat.

Potpredsednik "Delta Real Estate" Vojislav Glavinić kaže da će MYS blisko sarađivati sa jevrejskom zajednicom i Izraelskom ambasadom kako bi bio napravljen spomenik koji će bitri "vidljiv i reprezentativan".

On je dodao i da se dozvole od grada i države očekuju do kraja godine.

Ali ovaj projekat ima svog protivnika i u Republičkom zavodu za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture, koji tvrdi da još uvek nije dobio nikakav zahtev od Delte.

"Kao institucija čiji je zadatak da čuvamo, zaštitimo i održavamo bitna mesta za buduće generacije, mi želimo da očuvamo Topovske šupe i da reprezentujemo Holokaust koji se tamo dogodio široj publici", kaže Aleksandra Fulgozi, zamenica direktora Zavoda.

Topovske šupe nisu jedina logorska lokacija u Beogradu, već je to i Staro Sajmište, na kome se nalazi spomenik, ali kritičari smatraju da je to učinjeno samo zbog partizana i političkih zatvorenika koji su tamo stradali.

Pratite Sport na Facebooku
i Twitteru
Pratite Stars na Facebooku

Najčitanije

osetite zadovoljstvo kuvanja...

Više na stvarukusa.rs

Facebook

Izjava dana

Nisam spreman na to da predsednik skupštine Vojvodine bude neko ko će da pobegne čim dođe do problema Nenad Čanak, LSV

Video na Kuriru

Ostali videi
Prati Kurir na Facebooku!