Već 12 godina živim u vanbračnoj zajednici i trpim nasilje. Suprug nije nasilan samo prema meni nego i prema deci. Tukao me je svim što mu dođe pod ruku. Najteže mi je bilo kad je počeo da tuče i našu bebu staru samo šest meseci.Ovim rečima za Kurir počinje svoju ispovest Zorana Lj., žrtva porodičnog nasilja, koja s nevenčanim suprugom ima četvoro dece.- On je bio nasilan i prema svojoj prvoj ženi, što sam tek kasnije saznala. S vremenom je postao nasilan i prema deci. Na svu sreću, deca su sada sa mnom, jer smo svi zajedno pobegli od njega. Dok nismo otišli, tukao ih je brutalno, zverski, pesnicama - priseća se kroz suze naša sagovornica.Ona ističe da najmlađe dete, koje ima šest meseci, njen suprug nikada nije priznao i stalno je govorio da ono nije njegovo.- Tukao je i bebu, užasno. Vršio je pritisak na mene da ga dam na usvajanje. Svakodnevno sam trpela fizičko nasilje. Inače, on voli i da pije, ali je bio veoma agresivan i bez konzumiranja alkohola. Kada me je fizički zlostavljao, koristio je ono što mu se nađe pri ruci, često su to bile flaše. Jednom prilikom mi je polomio prst na ruci - priča Zorana pokazujući šaku.Kako kaže, lekaru nije smela da prijavi kako je zaista zadobila povrede, uvek je govorila da se slučajno povredila.- Pretio je da će mi polomiti noge. Jednom je uzeo motku da me bije, nekako sam uspela da se odbranim. On je veoma ljubomoran, često mi je branio da imam osnovnu komunikaciju s ljudima i njegovom porodicom. Konačno sam smogla snage da ga napustim i smestim se na sigurno - završava svoju ispovest Zorana.
Ostavljala ga deset putaUZIMAO MI JE SAV NOVACZorana kaže da je nevenčanog supruga ostavljala najmanje deset puta:- Svaki put me je nalazio, pretio i prisiljavao da se vratim. Uzimao mi je sav novac koji sam dobijala kao socijalnu pomoć i dečji dodatak, trošio je na sebe. Deca i ja ga nismo zanimali.
