7 Srba koji su dali imena ulicama Beograda

1. Heroj bez titule i činaMirko Apostolović ili Uzun Mirko bio je terzijski kalfa koji je hrabrost dokazao u oba srpska ustankaBeograd ima više od 8.000 ulica, a samo tridesetak nosi isto ime od 1872. godine. Među njima je i Uzun Mirkova. Mirko Apostolović rođen je oko 1782. na Rudniku. Otac Petar i deda Apostol poginuli su u Kočinoj krajini. Majka je s decom izbegla u Srem, ali se vratila u Srbiju i nastanila u selu Mislođin, u Beogradskoj nahiji.Krojački šegrtMilan Đ. Milićević, koji je istoriju zadužio biografijama mnogih slavnih Srba, piše da je Mirko bio šegrt kod krojača narodnog odela u Valjevu i Beogradu i da ga je zatim u svoju radnju uzeo čuveni beogradski Mehmed terzija. Koliko je bio dobar u poslu govori i to što mu je povereno da izradi ćurak za Aganliju, jednog od dahija.Priključio se srpskoj vojsci 1805, tek godinu dana nakon izbijanja Prvog srpskog ustanka. Milićević kaže da je Mirko kao terzijski kalfa bio u brojnoj pratnji komandanta Beograda Alije Gušanca kad je ovaj pošao na pregovore s Karađorđem, i da je ostao sa ustanicima. Odmah se istakao u bici na Karanovcu, a junački se držao i u bitkama kod Smedereva, Užica...Ali velikim slovima upisao se u istoriju srpskog ratovanja učešćem u oslobađanju Beograda 1806. Zajedno s pobratimom Ostojom Kondom i još četiri dobrovoljca on se, izdajući se za Turčina, provukao kroz spoljašnji krug straže i došao do Sava-kapije. Tu su posle žestoke borbe pobili stražare i otvorili kapiju za Karađorđevu vojsku.Vredno je napomenuti da se prilikom oslobađanja beogradske varoši Mirko Apostolović pobrinuo da sačuva život svom bivšem gazdi, terziji Mehmedu.Lek za raneUzun, to jest „visoki“ Mirko, kako su ga zbog visokog rasta zvali, u borbi na Sava-kapiji zadobio je dve rane, jednu kad je golom rukom zaustavio turski jatagan... Ranjavan je još pet puta. Ali uprkos hrabrosti, nije u ustanku stekao nijedno zvanje i nikakav čin.Posle sloma Prvog srpskog ustanka prešao je preko Save u Austriju. U Beču je tražio lek za rane. Dve godine kasnije vratio se u Srbiju da bi učestvovao u Drugom srpskom ustanku. Tu se istakao u borbama na Liparu, kod Čačku i na Dublju. Kad je sklopljen mir, otvorio je kafanu u Obrenovcu, a knez Miloš Obrenović nagradio ga je postavljenjem na mesto poreznika, a zatim i carinika na Dunavu. Docnije je dobio penziju. Kad mu je državna komisija zatražila dokumenta o prethodnom službovanju, on je počeo da svlači košulju govoreći: „Mojih sedam rana su moja dokumenta!“Umro je u dubokoj starosti, 1868.

2. Prethodnik Gavrila PrincipaBogdan Žerajić 15. juna 1910. pokušao je da ubije poglavara Bosne Marijana Varešanina, ali nije uspeo, pa se ubioBogdan Žerajić rođen je 1886. u Nevesinju. Studirao je pravo u Zagrebu, a izvesno vreme učiteljevao je u Srbiji, u selima oko Kruševca. Njegov brat od strica, general dr Milan Žerajić bio je lični lekar kralja Petra I Karađorđevića, a Milanov brat Risto lični lekar kralja Aleksandra.Borba protiv okupatoraBogdan Žerajić, kao i veća grupa omladinaca u Bosni, bio je nezadovoljan politikom srpskog građanstva prema vlastima Austrougarske. Zalagao se za beskompromisnu borbu protiv bečkog okupatora, pa je 15. juna 1910. izvršio atentata na poglavara Bosne, generala Marijana Varešanina.Žerajić je odabrao dan kad će Vrešanin, najviši predstavnik austrougarske vlasti u Sarajevu, doći u Sabor da pročita carevo pismo. U zgradu nisu hteli da ga puste bez propusnice, pa je pokušao da podmiti čuvara. Kad mu to nije uspelo, postavio je zasedu na Carevoj ćupriji, čekajući da Varešanin kočijama krene u rezidenciju...Prvi metak koji je ispalio pogodio je stepenik kod kočijaševog sedišta, drugi je prošao kroz krov kočije, odmah ispred poglavarovih očiju. Treći bi ga pogodio u srce da kočijaš nije poterao brže. Tad su već prošli: četvrti je pogodio kočiju odstraga, u visini glave, a peti je ispalio tek onako, u besu, i pogodio nisko u kočiju. Tad je levom rukom skinuo šešir, a desnom podigao pištolj do glave. Rekao je: „Osvetu ostavljam Srpstvu!“ i ispalio šesti metak u svoju slepoočnicu... Varešanin je tad zaustavio kočiju i vratio se. Žerajić je ležao na mostu u samrtnom ropcu, iz usta mu je curila gusta krv, a carski poglavar ga je šutnuo nogom i rekao mu: „Đubre!“Pretražujući posle ovog Žerajićev stan u Zagrebu policija je došla do više podataka i planova o atentatu koji je Žerajić trebalo da izvrši u Mostaru 3. juna 1910. Tada je u poseti Bosni i Hercegovini bio car Franjo Josif i Žerajić je planirao da na njega puca prilikom obilaska čuvenog Starog mosta...Tajna sahranaBogdan Žerajić sahranjen je tajno, ali su sarajevski omladinci brzo otkrili gde je njegov grob i počeli da ga redovno obilaze. Gavrilo Princip se 1912. godine na grobu Bogdana Žerajića zakleo da će ga osvetiti, a položio je cveće na njegovu humku i u noći koja je prethodila atentatu na Ferdinanda.Sarajevski policijski islednik Viktor Ivasjuk, sadista koji je jednog od atentatora, Danila Ilića, naterao da oda sve sa učesnike, na svom stolu držao je lobanju Bogdana Žerajića umesto mastionice.Po njemu je nazvana ulica u Rakovici.

3. Oslobodilac Kosova General Božidar Janković komandovao je srpskom vojskom koja je 1912. ušla u Prištinu Iz penzije na front Opozvan

4. Ruski heroj

Srbin Aleksa Dundić 1916. priključio se ruskoj armiji, a zatim se proslavio kao konjanik Crvene armije Gaučo Pogibija

5. Ugašena loza

Andra Nikolić bio je poštovani pravnik i političar i upravo je on sproveo pretvaranje Velike škole u Univerzitet u Beogradu Socijalista i radikal Tužna sudbina 6. Zdravstveni prosvetitelj Milan Jovanović Batut najvažniji zato što je modernizovao je srpski sanitet Tuberkuloza Plodan autor

7. Sumnjiva smrt heroja

General-lajtnant Petar Drapšin u nezadrživom prodoru vojske oslobodio je Hrvatsko primorje, Istru i Trst Borbe u Španiji Smena zbog ludila