BEOGRAD - Najviši državni i gradski funkcioneri ovih dana "uozbiljili" su priču o projektu za preuređenje savskog amfiteatra.
Ovaj biser prestonice, umesto da bude ogledalo glavnog grada, odavno predstavlja ruglo na najatraktivnijem delu Save.
Na površini od 80 hektara nalazi se glomazna, a nefunkcionalna železnička stanica, autobuska stanica sa parkinzima, šljunkare, skladišta, depoi...Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je, pre par dana, da će u skorijoj budućnosti razgovarati sa Draganom Đilasom o projektu "Beograd na vodi".
Ambiciozni plan predstavlja prvi značajan korak u pravcu aktiviranja velikih potencijala koje Beograd poseduje zahvaljujući svojim rekama.
Zapušteno priobalje Save bilo bi rekonstruisano i postalo bi kulturna, biznis i turistička meka. Izgradila bi se nova mreža ulica, trgova, šetališta, parkova, stambenih i poslovnih zdanja.
"Kao što smo prošle godine najavili, projektom 'Beograd na vodi' planirano je izmeštanje železničke i autobuske stanice, očuvanje značajnih kulturnih objekata, ali i otvaranje novih sadržaja u skladu sa savremenim stremljenjima modernog grada", priča Aleksandar Jovičić, predsednik odborničke grupe SNS u Skupštini grada.
"Otvorile bi se dve nove autobuske stanice na teritoriji Voždovca i Novog Beograda. Stanica Prokop bi konačno ugledala velike putničke kompozicije iz Evrope i države".Prema njegovim rečima, na teritoriji Bare Venecije, sagradila bi se kombinacija poslovnog kompleksa, hotela luksuzne kategorije, stambenih blokova, objekata sa kulturnim i umetničkim sadržajem i drugih za sport i rekreaciju, uz velike zelene površine. Luksuzni kompleks, kako je naveo, bio bi odvojen posebnim kanalom.
"U fazi izgradnje i eksploatacije, bilo bi uključeno najmanje 200.000 ljudi. Rešili bi gorući problem nezaposlenosti u gradu, a od Beograda bismo napravili i veliku turističku atrakciju, ne samo za Balkan, već i za čitavu jugoistočnu Evropu", kaže Jovičić.
Prema planovima koje je SNS predstavila prošle godine, ukupna površina izgrađenih objekata trebalo bi da bude 1,8 miliona metara kvadratnih, a njihova tržišna vrednost, prema sadašnjim cenama, trebalo bi da iznosi više od četiri milijarde evra.Prostorom između Brankovog mosta i Gazele, prvi su se ozbiljno bavili sredinom osamdesetih godina arhitekte Miloš Perić i Branislav Stojanović.
Početkom devedesetih, SANU je raspisala interni konkurs sa idejom da se lokacija sagleda iz ekološkog, ekonomskog i drugih uglova. Autori projekta "Varoš na vodi" povezali su levu i desnu obalu reke mrežom kanala i veštačkim ostrvom na sredini i tu smestili stambene, poslovne, turističke i ugostiteljske objekte.Sledeći je bio "Evropolis", prema mnogim mišljenjima politički projekat, koji je 1995. godine uradio CIP.
"Beograd na vodi" je, uz metro, projekat koji može da izmeni Beograd, ali i izuzetno komplikovan što se infrastrukturnih preduslova tiče. Izgradnjom mosta između Zemuna i Borče dolazimo do mogućnosti da izmestimo kamionski saobraćaj iz Karađorđeve ulice i da Autobusku stanicu premestimo na Novi Beograd. Na tome se uveliko radi, izneo je svoje viđenje gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
"Sa železničkom infrastrukturom je stvar komplikovanija jer je osim izmeštanja železničke stanice potrebno izmestiti i njen ranžirni deo, odnosno napraviti takav isti verovatno u Batajnici. U drugoj fazi neophodno je napraviti i most kod Vinče".Planovi su ambiciozni, ali izvodljivi.
"Ukoliko zajedno radimo na tome sa Republikom imaćemo snage da to i realizujemo. Zato me raduje spremnost gospodina Vučića da na tom projektu sarađujemo na dobrobit Beograđana", dodao je Đilas."Kao gradska vlast izgradili smo i gotovo u potpunosti sanirali zemunsku obalu, sredili deo ispod Kalemegdana oko Kule Nebojša, pomogli sređivanje Ade Huje, a na međunarodnom konkursu izabrano je najbolje rešenje kako da Kalemegdan povežemo sa Beton halom, odnosno Savom", rekao je Đilas
Grad sa čak 16 rečnih ostrva
Beograd ima oko 200 kilometara obala u okviru kojih postoji 16 rečnih ostrva koja su većinom nenaseljena i predstavljaju oazu netaknute prirode. Zbog svog položaja, na ušću Save u Dunav nazivan je kapijom Balkana i vratima srednje Evrope
Srpski Menhetn na 80 hektara
Srpski Menhetn prostire se na 80 hektara najatraktivnijeg i najskupljeg zemljišta uz obalu reke, od Savske ulice do Brankovog mosta. Da bi uređenje Savskog amfiteatra zaista počelo, potrebno je završiti "Prokop" i železničku stanicu u Novom Beogradu, gradsku obilaznicu i najzad izmestiti železničku stanicu i tehnička postorojenja, o kojima se već uveliko diskutuje skoro pola veka
