Donaciju su prikupili članovi Gradskog odbora Beograda. Ona je naglasila da svi moraju mnogo više da učine kako bi se žene i deca koji trpe porodično nasilje osetili bolje. Obradović je, uručujući pet sanki i voće za decu, koji su kupljeni na osnovu pojedinačnih donacija članova GO SNS Beograda, rekla da je to simboličan čin, kao i da je mnogo važnije da svako u oblasti u kojoj radi napravi mali korak, nešto što do sada nije uradio.
Ona je podvukla da je važno da svi istraju u borbi protiv nasilja nad ženama i protiv porodičnog nasilja.
"Ali moram istvoremeno da podsetim da je borba protiv nasilja i promena mentaliteta, načina razmišljanja u jednom društvu i to je ono na čemu se dugotrajno i najteže radi. Najlakše je napisati zakon i reći- završili smo sa borbom protiv nasilja. To je tek početak", rekla je Obradović, koja je i predsednica skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Naglasila je da se nasilje u porodici zaista dešava, da svi moraju da se potrude da se veliki krug socijalnih ustanova, policije, sudstva, tužilaštva, zdravstvenih ustanova zaokruži i da sve karike počnu da funkcionišu kako je zakonima i propisano.
Obradović očekuje da, pre svega poslanici, kao i odbornici širom Srbije, za početak snažno i često govore o tom problemu, ali je i naglasila da je mnogo posla pred njima i podvukla da Srbija mora biti zemlja nulte tolerancije prema porodičnom nasilju i nasilju nad ženama.
Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević rekla je da je donacija značajna, pre svega što žene prepoznaju da postoji neko ko hoće da im pomogne, istakavši je da je boravak u sigurnoj kući privremeno rešenje, te da žene iz sigurne kuće jednom moraju da izađu, a onda se postavlja pitanje- gde.
"Mi još uvek nemamo rešene te sistemske zakone, šta će se sa njima desiti kad odavde izađu. Kako mi možemo da ubrzamo sudske procedure, da se nasilnici isele iz stanova, da se žene sa decom vrate u zajedničku imovinu, a često i u njihovu ličnu imovinu, koju nisu uspele da zadrže, jer, prosto nemaju ni podršku ni sredstva", rekla je Stanojević.
Ona smatra da ženama i deci u sigurnim kućama treba zaista stalno pomagati, a ne da se zadrži na deklarativnim stavovima i da to u stvari jeste suština. Kako je rekla, nije bitno da se jedan dan u jednoj godini obeleži, da se o tome priča, da se pojavljuju vesti, a da se posle toga zaboravi da problem postoji.
"Do Međunarodnog dana ljudskih prava - 10. decembra, još će se i povremeno pominjati, a posle toga ćemo se baviti Novom godinom, Božićem, praznicima, ne razmišljajući o tome da li svi imaju prostor, vreme i mesto da mogu sa decom da proslave te praznike", rekla je Stanojević.
Napomenula je da su žene u sigurnoj kući neko ko će proslaviti praznike tu, da se iskreno trudi da to bude najlepše moguće, da ta deca takođe dobiju paketiće, da mogu da se raduju i da znaju da su praznici, ali, je istakla da moraju svi da se zajedno angažuju, da te žene vide da postoji neko ko želi da im pomogne.
U okviru Savetovališta protiv nasilja u porodici postoje tri sigurne kuće, kroz koje je od 2000. godine prošlo više od 1.650 žena i 1.590 dece.
