BEOGRAD - Razrešenjem v.d. direktora i imenovanjem novih u pojedinim ustanovama čiji je osnivač Grad, Skupština grada Beograda počela je danas rad. Skupština je imenovala i Komisije za dodelu nagrade grada za novinarstvo.
Za direktora KBC Bežanijska kosa na četiri godine postavljena je Marija Zdravković, koja je do sada bila v.d. direktora, a izabrana je i direktorka Doma zdravlja Zemun Ksenija Uzunović, koja je takođe vršila funkciju vršioca dužnosti direktora. Odbornici su imenovali direktora Muzeja automobila - Zbirka na period od četiri godine Bogdana Petkovića koji je bio v.d. direktor te ustanove.
Promenjeni su i članovi odbora Oktobarskog salona zbog podnošenja ostavke i izabran je novi sastav tog tela na čijem će čelu u naredne četiri godine biti likovni kritičar Dejan Đorić. Skupština grada je imenovala i Komisiju za dodelu Nagrade grada Beograda za novinarstvo na period od tri godine, a za njenog predsednika je postavljena novinarka Ivana Vučićević.
Članovi komisije su novinari Nebojša Radošević, Saša Barbulović, Julijana Lj. Simić Tenšić i Zoran Sekulić.Za člana Komisije za dodelu nagrade grada za herojsko delo imenovan je Predrag Marić, nakon što je prethodno na lični zahtev razrešen Rade Milošević.
Odbornici su izabrali diplomiranog pravnika Natašu Đukić za novog zamenika predsednika Gradske izborne komisije, a na predlog Srpske napredne stranke.Za nove članove i zamenike članova GIK-a, na predlog SNS, imenovani su Aleksandar Đuričić i Branislav Stojanović.
Na početku sednice odbornici su dobili po primerak knjige "365 jezičkih nedoumica" koje im je poklonio gradski Sekretarijat za kulturu. Skupština grada Beograda razmatraće i predloge da austrijski pisac i scenarista Peter Handke, ruski reditelj Nikita Mihalkov i norveški političar Tornvald Stoltenberg budu proglašeni za počasne građane sprske prestonice.
Biće reči i o pridruženom članstvu Beograda asocijaciji gradova "Eurocities", a na dnevnom redu je i nekoliko predloga regulacionih planova. Odbornici Skupštine grada razmatraće izmene o komunalnom redu i o uređivanju i održavanju grobalja i sahranjivanja, kao i odluku o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora javnih preduzeća čiji je osnivač Grad.
Na dnevnom redu su i izmene odluke o uniformi i oznakama komunalnih policajaca, a biće reči i o davanju saglasnosti na plan rada Komunalne policije za ovu godinu. Kako je najavila Gradska uprava, na sednici će se raspravljati i o podizanju spomenika srpskim žrtvama stradalim u oružanim sukobima od 1991. na prostoru bivše Jugoslavije i o obrazovanju odbora za podizanje tog spomenika.
Pred odbornicima će se naći i predlozi rešenja o davanju saglasnosti na rebalans programa poslovanja za 2015. godinu GSP "Beograd" i JKP "Parking servis", kao i Predlog rešenja o davanju saglasnosti na Statut Ustanove kulture "Vuk Karadžić".
Pupin i srpske žrtve dobijaju spomenike u Beogradu
Srpske žrtve stradale u oružanim sukobima od 1991. na prostoru nekadašnje Jugoslavije i naučnik Mihajlo Pupin dobiće spomenike u Beogradu, odlučila je danas Skupština Beograda.Spomenik srpskim žrtvama biće podignut sredstvima Grada Beograda, dok će Pupinov spomenik finansirati Fondacija Mladen Selak, fondacija srpske dijaspore koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Inicijativu za podizanje spomenika srpskim žrtvama podnela je Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji, a predviđeno je da spomenik bude svečano otkriven 4. avgusta, na 20. godišnjicu stradanja i progona Srba u hrvatskoj akciji "Oluja".Odbornici su obrazovali i Odbor za podizanje spomenika na čijem je čelu gradskim menadžer Goran Vesić i broji još 11 članova. Taj odbor treba da nađe odgovarajuću lokaciju i raspiše konkurs za podizanje spomenika.Kada je reč o spomeniku Mihajlu Pupinu inicijativa za njegovo podizanje potekla je od Fondacije Mladen Selak, koja je internim konkursom odabrala vajara i profesora na Akademiji umetnosti Miroljuba Stamenkovića za autora spomenika.Fondacija će uz pomoć donatora obezbediti materijalna sredstva za spomenik.
Imenovan je i Odbor za podizanje tog spomenika na čijem je čelu gradski arhitekta Milutin Folić.Odbornik Demokratske stranke Balša Božović, rekavši da duboko žali za svim što se dogodilo na prostorima SFRJ i da se saoseća s porodicama žrtava, istakao je da bi naziv spomenika trebalo da promeni naziv i da ne bude spomenik srpskim, već svim žrtvama."Beograd je uvek imao kosmopolitski duh, uvek je bio evropska metropola i zaslužuje spomenik svim žrtvama ratova 90-ih, i ne shvatmo zašto neko deli žrtve po nacionalnoj pripadnosti, veri i nekoj drugoj osnovi", rekao je Božović.On je apelovao na svoje kolege iz Skupštine grada da promene naziv spomenika, konstatujući da je verovatno došlo do greške u nazivu."Imamo obavezu da promenimo taj naziv jer Beograd želi da postane lider u ovom delu Evrope, a i po ovakvim stvarima se postaje lider. Beograd nikada u svojoj istoriji nije delio žrtve ma pokojem osnovu", zaključio je Božović.
Zamenik predsednika naldežne komisije Dejan Čulić je, govoreći o kritikama DS, rekao da je "valjda elementarno pravo matične države da svom narodu, koji je stradao, podigne spomenik".
